Foto: Promo
„Nismo mogli da snimimo film bez pomoći kladionice s obzirom na to da je radnja filma sport i klađenje“, kaže scenarista „Megdana“ Aleksa Balašević. „Moj lik je brojao do deset, ali je stao na pet“, kaže Viktor Savić koji tumači glavnog junaka ovog filma
Film Megdan: Između vode i vatre, srpsko-bugarsko-moldavsko ostvarenje u režiji iskusnog bugarskog reditelja Todora Čapkanova, i producentsko-scenaristički prvenac Alekse Balaševića, je jedan od malobrojnih domaćih borilačkih filmova.
Priča prati nekadašnju vaterpolo zvezdu Petra (glumi ga Viktor Savić), duboko obeleženog tragičnom smrću najboljeg prijatelja Nikše (Aleksandar Radojičić). Petar radi kao izbacivač u novosadskom noćnom klubu i istovremeno pokušava da se iskupi za greh iz prošlosti. Tako ulazi u svet MMA borbi, a sa željom da zaradi novac potreban da se spase njegov matični vaterpolo klub.
Balašević
Aleksa Balašević priča za „Vreme“ da od 2017. godine organizuje jedan od najvećih evropskih borilačkih turnira „Megdan“ što je i bio glavni izvor njegovog scenarija.
„Učesnici tih turnira se zapravo bave pravom borbom. Neki od njih su obezbeđenje na vratima, neki studenti medicine, sporta, prava, a neki su taksisti i bivši delikventi, ali i „tatini sinovi“. Nadam se da smo uspeli da na jedan realan način prikažemo istinite događaje i biografije ponekih boraca i modernih gladijatora“, objašnjava Balašević.
U filmu je Balašević spojio ljude različitih veroispovesti, materijalnog stanja, obrazovanja, što je, kako kaže, takođe rezultat ličnog iskustva.
„Kada sam bio daleko od naših balkanskih brda i austrougarskih ravnica, uverio sam se da što smo dalje od ognjišta, sve smo više naši. Nestanu oni ’vaši’ i ’njihovi’. Kad god je teško snalazimo se, a naše prve merdevine koje nam u tom snalaženju pomognu jesu merdevine sličnog, da ne kažem istog jezika i podneblja.“
Objašnjava da je „u filmu predstavljeno koliko su Srbi, Albanci i Bošnjaci svoji kada treba da se krvavo, a legalno zaradi prokleti dinar. Nas Balkance očigledno treba večito stavljati u neke teške i izazovne situacije, što dalje od kuće kako bismo se držali, ćutali i ako je moguće voleli.“
U Megdanu je istaknuta jedna od u stvarnosti prisutnih kladionica, što se doživljava kao reklamiranje. Balašević kaže da nisu mogli da snime film bez pomoći brenda kladionice „s obzirom na to da je radnja filma sport i klađenje. Mnogo veći problem bi bio da nam je glavni sponzor alkoholni ili duvanski proizvod.“
Navodi da je prvo pitanje distributera iz Saudijske Arabije bilo „koliko ima alkohola u filmu, scena seksa i krupnih kadrova poljubaca. Distributeri u Skandinaviji pitali su da li ima narkotika u filmu, uključujući i doping (steroide) jer žele film da plasiraju i mladima. Kad gledam kako se kladionice reklamiraju u filmovima po svetu, mogu da kažem da smo verovatno svi srećni što vojna ili ratna oprema još uvek nije postala generalnih sponzora i pokrovitelj filmova“.
Vaterpolo je u filmu prikazan kao veoma ugrožen sport, ne samo kod nas, što simboliše ugroženost njihovih klubova pa samim tim i samog sporta. Balašević kaže da je u filmu „vaterpolista večito mokar od tog bazena kome u ’finalnim’ godinama pokušava da pomogne kako bi opstao, zapravo, kako bi na taj način odužio svoj moralni dug“.
Savić
Viktor Savić, koji u filmu glumi bivšeg vaterpolistu Petra, kaže za „Vreme“ da je i sam u životu imao slične situacije u kojima se nalazio Petar .
„Nalaziš se u situacijama u kojima te pokreće emotivni motor, što se mom liku dešava od početka filma. Zbog nepromišljenog poteza u mladosti posle kog je njegov najbolji drug izgubio život, crni oblak je nad njegovom glavom. To je opomena i upozorenje za svu decu da izbroje do deset i da razmisle gde neki postupak može da ih odvede. Moj lik je brojao do deset, ali je stao na pet“, objašnjava Savić.
Petar u filmu pokušava da ličnom inicijativom spase svoj vaterpolo klub, pa se gledaocu nameće paralela o inicijativama pojedinaca iz stvarnog života. Viktor Savić kaže „da se danas revolucija nalazi u pojedincu. Ne u pojedincu koji okuplja mase, nego onom koji ima svoje jasne ciljeve, makar to bili ciljevi u nekom mikro planu. Kada bi se svi na svom mikro planu uključili i radili, revolucija bi se sama od sebe i desila.“
„U mom okruženju je prisutna ta inicijativa da ljudi poboljšaju stvari za opšte dobro. Nekada nas sistem i svi okolo ubeđuju da je ta inicijativa za opšte dobro jedna i onda često biramo stranputice i krećemo se za nekim čudnim ljudima sa nekim čudnim razmišljanjima koji nam predstavljaju upakovano ono što želimo da čujemo“, kaže Savić.
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
