Foto: Promo
„Nismo mogli da snimimo film bez pomoći kladionice s obzirom na to da je radnja filma sport i klađenje“, kaže scenarista „Megdana“ Aleksa Balašević. „Moj lik je brojao do deset, ali je stao na pet“, kaže Viktor Savić koji tumači glavnog junaka ovog filma
Film Megdan: Između vode i vatre, srpsko-bugarsko-moldavsko ostvarenje u režiji iskusnog bugarskog reditelja Todora Čapkanova, i producentsko-scenaristički prvenac Alekse Balaševića, je jedan od malobrojnih domaćih borilačkih filmova.
Priča prati nekadašnju vaterpolo zvezdu Petra (glumi ga Viktor Savić), duboko obeleženog tragičnom smrću najboljeg prijatelja Nikše (Aleksandar Radojičić). Petar radi kao izbacivač u novosadskom noćnom klubu i istovremeno pokušava da se iskupi za greh iz prošlosti. Tako ulazi u svet MMA borbi, a sa željom da zaradi novac potreban da se spase njegov matični vaterpolo klub.
Balašević
Aleksa Balašević priča za „Vreme“ da od 2017. godine organizuje jedan od najvećih evropskih borilačkih turnira „Megdan“ što je i bio glavni izvor njegovog scenarija.
„Učesnici tih turnira se zapravo bave pravom borbom. Neki od njih su obezbeđenje na vratima, neki studenti medicine, sporta, prava, a neki su taksisti i bivši delikventi, ali i „tatini sinovi“. Nadam se da smo uspeli da na jedan realan način prikažemo istinite događaje i biografije ponekih boraca i modernih gladijatora“, objašnjava Balašević.
U filmu je Balašević spojio ljude različitih veroispovesti, materijalnog stanja, obrazovanja, što je, kako kaže, takođe rezultat ličnog iskustva.
„Kada sam bio daleko od naših balkanskih brda i austrougarskih ravnica, uverio sam se da što smo dalje od ognjišta, sve smo više naši. Nestanu oni ’vaši’ i ’njihovi’. Kad god je teško snalazimo se, a naše prve merdevine koje nam u tom snalaženju pomognu jesu merdevine sličnog, da ne kažem istog jezika i podneblja.“
Objašnjava da je „u filmu predstavljeno koliko su Srbi, Albanci i Bošnjaci svoji kada treba da se krvavo, a legalno zaradi prokleti dinar. Nas Balkance očigledno treba večito stavljati u neke teške i izazovne situacije, što dalje od kuće kako bismo se držali, ćutali i ako je moguće voleli.“
U Megdanu je istaknuta jedna od u stvarnosti prisutnih kladionica, što se doživljava kao reklamiranje. Balašević kaže da nisu mogli da snime film bez pomoći brenda kladionice „s obzirom na to da je radnja filma sport i klađenje. Mnogo veći problem bi bio da nam je glavni sponzor alkoholni ili duvanski proizvod.“
Navodi da je prvo pitanje distributera iz Saudijske Arabije bilo „koliko ima alkohola u filmu, scena seksa i krupnih kadrova poljubaca. Distributeri u Skandinaviji pitali su da li ima narkotika u filmu, uključujući i doping (steroide) jer žele film da plasiraju i mladima. Kad gledam kako se kladionice reklamiraju u filmovima po svetu, mogu da kažem da smo verovatno svi srećni što vojna ili ratna oprema još uvek nije postala generalnih sponzora i pokrovitelj filmova“.
Vaterpolo je u filmu prikazan kao veoma ugrožen sport, ne samo kod nas, što simboliše ugroženost njihovih klubova pa samim tim i samog sporta. Balašević kaže da je u filmu „vaterpolista večito mokar od tog bazena kome u ’finalnim’ godinama pokušava da pomogne kako bi opstao, zapravo, kako bi na taj način odužio svoj moralni dug“.
Savić
Viktor Savić, koji u filmu glumi bivšeg vaterpolistu Petra, kaže za „Vreme“ da je i sam u životu imao slične situacije u kojima se nalazio Petar .
„Nalaziš se u situacijama u kojima te pokreće emotivni motor, što se mom liku dešava od početka filma. Zbog nepromišljenog poteza u mladosti posle kog je njegov najbolji drug izgubio život, crni oblak je nad njegovom glavom. To je opomena i upozorenje za svu decu da izbroje do deset i da razmisle gde neki postupak može da ih odvede. Moj lik je brojao do deset, ali je stao na pet“, objašnjava Savić.
Petar u filmu pokušava da ličnom inicijativom spase svoj vaterpolo klub, pa se gledaocu nameće paralela o inicijativama pojedinaca iz stvarnog života. Viktor Savić kaže „da se danas revolucija nalazi u pojedincu. Ne u pojedincu koji okuplja mase, nego onom koji ima svoje jasne ciljeve, makar to bili ciljevi u nekom mikro planu. Kada bi se svi na svom mikro planu uključili i radili, revolucija bi se sama od sebe i desila.“
„U mom okruženju je prisutna ta inicijativa da ljudi poboljšaju stvari za opšte dobro. Nekada nas sistem i svi okolo ubeđuju da je ta inicijativa za opšte dobro jedna i onda često biramo stranputice i krećemo se za nekim čudnim ljudima sa nekim čudnim razmišljanjima koji nam predstavljaju upakovano ono što želimo da čujemo“, kaže Savić.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
