Reset! Evropska mreža nezavisnih i medijskih organizacija, predstavila je Atlas, svedočanstvo o trenutnom stanju nezavisnosti u Evropi. Što se tiče nezavisne scene Srbije, Reset! ističe preovlađujuću tendenciju da država odbija projekte iz nezavisnog sektora
Reset! Evropska mreža nezavisnih i medijskih organizacija, realizovala je Atlas nezavisne kulture i medija, odnosno, svedočanstvo o trenutnom stanju nezavisnosti u Evropi.
Ovu evropsku mrežu pokrenula je asocijacija Arty Farty iz Liona koja okuplja i podržava nezavisne kulturne i medijske organizacije i broji 99 članova iz 26 zemalja među kojima je nekoliko i iz Srbije. Atlas je nastao kroz dve godine istraživanja, oličenog u organizaciji 64 radionice širom kontinenta i značajnom dokumentovanju koje se sastoji od članaka, intervjua i biltena.
Cilj Reset! Mreže je da stvori vrstu zajednice među nezavisnim članovima, i dokumentuje njihov položaj, kao da ih osnaži i poveća njihovu vidljivost širom Evrope. Cilj je i da istakne situaciju i specifične potrebe nezavisnih aktera, koji nisu ni pod kontrolom bilo koje javne vlasti niti su povezani sa velikim privatnim grupama.
Kako živi nezavisna scena Evrope?
Loran Bigarela (Laurent Bigarella) iz Reset!Mreže za „Vreme“ kaže da se „nezavisni kulturni i medijski sektori bore širom Evrope, posebno u zemljama kojima upravljaju autoritarne snage. Tu vidimo politički pritisak i pretnje umetničkoj raznolikosti, slobodi izražavanja i kulturnom pluralizmu. Pored toga, trend koncentracije vlasništva je očigledan širom Evrope, pri čemu se festivali spajaju sa servisima za prodaju karata ili agencijama za rezervacije u različitim sektorima poput muzike, izdavaštva i medija. Ova konsolidacija vodi homogenizaciji kulturnih ponuda, ugrožavajući raznolikost i pojavu novih i alternativnih talenata, glasova i narativa.“
U tom kontekstu, kaže Loran Bigarela, „Evropska unija je ključni saveznik, čiji se programi aktivno bave ovim rizicima. EU se zalaže za kulturnu raznolikost i slobodu umetničkog stvaralaštva i izražavanja, što pokazuje i Zakon o slobodi medija, koji ima za cilj zaštitu nezavisnosti medijskog sektora. Sada su nam potrebni slični propisi u oblasti kulture.“
Reset! ima nekoliko članica u balkanskim zemljama, uključujući dve sa sedištem u Srbiji (Drugstor i Eho Animato), objašnjava Loran Bigarela.
Pobuna kulturnih radnika
„Prošle godine, nakon protesta kulturne scene u Beogradu zbog smanjene podrške Ministarstva kulture Srbije nezavisnim akterima, sarađivali smo sa srpskom novinarkom Vesnom Milosavljević na dokumentovanju marginalizacije srpske nezavisne kulturne scene. Vesna je u svom tekstu istakla preovlađujuću tendenciju odbijanja projekata iz nezavisnog sektora, koji je poznat po inovativnosti, kritici i istraživanju. To je dovelo do pobune kulturnih radnika i umetnika, koji su 8. juna 2023. održali protesnu tribinu ispred Ministarstva kulture zahtevajući korenite promene u kulturnoj politici.“
Bigarela naglašava da „iako ova situacija možda nije ista u svim balkanskim zemljama, naši članovi u Grčkoj takođe navode da nezavisna kultura ne dobija podršku države, bez obzira na vladu na vlasti. Grčka kulturna scena je tako podeljena između velikih privatnih fondacija, koje imaju resurse da organizuju velike događaje, i nezavisne kulture, koja se bori da obezbedi sredstva i prostor. U ovom kontekstu, ključno je povezati evropske mreže sa nezavisnim kulturnim organizacijama sa Balkana kako bi se podstakla solidarnost i sarađivala na zajedničkim projektima.“
Očekuje se da će evropski izbori uticati na život nezavisne kulturne scene, kao što uostalom već utiču ovakve vrste promena. Uspon krajnje desnice ukazuje da dolazi vreme za brigu i borbenu odgovornost.
Zbog toga je, poručuju iz Reset!Mreže, neophodno da nezavisna scena ojača strategiju svog saveza, da sve nezavisne kulturne i medijske strukture, kada već nisu pod okriljem populističkih režima, zajedno grade nove frontove za opšti interes i očuvanje javnih sloboda, stvaranja i istraživanja.“
Reset! mreža radi na redizajniranju kulturnog i medijskog pejzaža u Evropi.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
