Deo kolekcije Infeld, u kome su i vrhunska dela naivaca iz Guginga, od subote gostuje u Beogradu i Jagodini
Izložba „Art brut. Iz kolekcije Infeld“ gostovaće u Srbiji od sutra, 16. decembra, do maja, zahvaljujući Muzeju naivne i marginalne umetnosti. Smatra se da ova kolekcija ima najznačajniju zbirku art brut umetnosti u Evropi.
Izložba od stotinak radova prvo će biti izložena u Beogradu u Salonu Oto Bihalji-Merin ovog muzeja, a zatim i u sedištu Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Termin art brut (sirova umetnost) uveo je Žan Dibife i objasnio da obuhvata „sve one vrste stvaralaštva – crteže, slike, vez u tekstilu ili skulpture itd. – koje karakteriše spontanost i potpuno slobodno izražena inventivnost, koja ne poseduje gotovo ništa od konvencionalne umetnosti ili kulturnih klišea, a koju stvaraju anonimni ljudi koji žive izvan profesionalnih umetničkih krugova.“
Porodica Infeld
Kolekcija Infeld je jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji. Osnovali su je Peter Infeld i njegova majka Margareta Infeld koji su sredinom šezdesetih počeli da sakupljaju umetnička dela nakon njegove posete izložbi Bečke škole fantastičnog realizma.
„Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu“, ispričao je Peter Infeld.
Foto: PromoMišel Neđar, Belvil, 1987
Osim Bečke fantastike, Infeld je skupljao i slikare naivne umetnosti, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut umetnost.
„Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu“, objasnio je.
Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. To je rezultiralo višedecenijskim prijateljstvom sa Ernstom Fuksom, Antonom Lemdenom, Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom i Rudolfom Hauznerom.
Na isti način su prikupljeni i radovi brut-art umetnosti, ličnim kontaktima sa autorima iz Guginga u blizini Beča.
Postavka izložbe
Postavku izložbe kojom se Kolekcija Infeld predstavlja Srbiji čine dela nastala sredinom 20. veka, čiji su autori međunarodno priznati umetnici poput Skotija Vilsona, Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna. Umetnike iz Guginga kod Beča reprzentuju Osvald Čirtner, August Val, Johan Hauzer, Hajnrih Rajzenbauer, Fric Koler. Tu su i dela velikih austrijskih slikara Arnulfa Rajnera i Petera Pongraca, inspirisana art brutom.
Kuriozitet postavke su tri Rajnerova rada za koje se kaže da su nastala tokom poseta Gugingu neposrednim kontaktom sa Šmitom i Hauzerom.
Reč je o umetnicima koji najčešće nemaju diplome umetničkih ustanova. Formalno su priznati i uvedeni u umetnički svet tek 1940-ih godina zahvaljujući pomenutom francuskom umetniku Žan Dibifeu i njegovoj definiciji art bruta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na festivalu u Dorjanu, u Severnoj Makedoniji, film „Karmadona“ dobio je dve nagrade. Od premijere prošlog septembra do sad, ima ukupno jedanaest nagrada
Osim laureatima šest Zlatnih arena iz Srbije, među kojima je bio i u Beogradu pretučeni Vladimir Arsenijević, na Pulskom festivalu se u sredu uveče aplaudiralo i srpskim studentima. Hrvatski umetnici pozvali na solidarnost sa srpskim kolegama
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
