Foto: Promo
Deo kolekcije Infeld, u kome su i vrhunska dela naivaca iz Guginga, od subote gostuje u Beogradu i Jagodini
Izložba „Art brut. Iz kolekcije Infeld“ gostovaće u Srbiji od sutra, 16. decembra, do maja, zahvaljujući Muzeju naivne i marginalne umetnosti. Smatra se da ova kolekcija ima najznačajniju zbirku art brut umetnosti u Evropi.
Izložba od stotinak radova prvo će biti izložena u Beogradu u Salonu Oto Bihalji-Merin ovog muzeja, a zatim i u sedištu Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Termin art brut (sirova umetnost) uveo je Žan Dibife i objasnio da obuhvata „sve one vrste stvaralaštva – crteže, slike, vez u tekstilu ili skulpture itd. – koje karakteriše spontanost i potpuno slobodno izražena inventivnost, koja ne poseduje gotovo ništa od konvencionalne umetnosti ili kulturnih klišea, a koju stvaraju anonimni ljudi koji žive izvan profesionalnih umetničkih krugova.“
Porodica Infeld
Kolekcija Infeld je jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji. Osnovali su je Peter Infeld i njegova majka Margareta Infeld koji su sredinom šezdesetih počeli da sakupljaju umetnička dela nakon njegove posete izložbi Bečke škole fantastičnog realizma.
„Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu“, ispričao je Peter Infeld.
Osim Bečke fantastike, Infeld je skupljao i slikare naivne umetnosti, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut umetnost.
„Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu“, objasnio je.
Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. To je rezultiralo višedecenijskim prijateljstvom sa Ernstom Fuksom, Antonom Lemdenom, Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom i Rudolfom Hauznerom.
Na isti način su prikupljeni i radovi brut-art umetnosti, ličnim kontaktima sa autorima iz Guginga u blizini Beča.
Postavka izložbe
Postavku izložbe kojom se Kolekcija Infeld predstavlja Srbiji čine dela nastala sredinom 20. veka, čiji su autori međunarodno priznati umetnici poput Skotija Vilsona, Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna. Umetnike iz Guginga kod Beča reprzentuju Osvald Čirtner, August Val, Johan Hauzer, Hajnrih Rajzenbauer, Fric Koler. Tu su i dela velikih austrijskih slikara Arnulfa Rajnera i Petera Pongraca, inspirisana art brutom.
Kuriozitet postavke su tri Rajnerova rada za koje se kaže da su nastala tokom poseta Gugingu neposrednim kontaktom sa Šmitom i Hauzerom.
Reč je o umetnicima koji najčešće nemaju diplome umetničkih ustanova. Formalno su priznati i uvedeni u umetnički svet tek 1940-ih godina zahvaljujući pomenutom francuskom umetniku Žan Dibifeu i njegovoj definiciji art bruta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
