„Želim da verujem da je teza koju često čujemo o tome kako je naše društvo u terminalnoj fazi propadanja, ovoga puta zaista tačna. Nadam se da je ovo poslednji ne:Bitef pre nego što se pravi Bitef vrati kući“, kaže Anja Suša, učesnica ne:Bitefa
U nedelju 20. septembra, ne:Bitef će u Beogradu obeležiti šezdesetu godinu od kad postoji Bitef. Slaviće se u celom gradu, na 60 mesta, na 60 mikro-scena. Biće više od 100 učesnika koji su tokom ovih godina omogućili da Bitef bude Bitef, avangardan, otvoren, hrabar i progresivan, da bude merilo savremene teatarske scene.
Anja Suša je jedna od njih – selektorka Bitefa, nagrađivana rediteljka sa nizom režija u Evropi, višegodišnja direktorka pozorišta „Duško Radović“, selektorka Belefa, godinama živi u Švedskoj, gde predaje pozorišnu režiju na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu.
Mesto na kom moram da budem
Odazvala se pozivu tima ne:Bitefa i pored drugih aktuelnih angažmana. Zašto?
„Zato što duboko verujem da je ovo mesto na kom u ovom trenutku moram da budem. Nema važnijeg umetničkog i životnog projekta u ovom momentu od ne:Bitefa“, kaže za „Vreme“.
Struka je na kolenima
Tim ne:Bitefa opisuje festival kao gerilski poduhvat, a i javnost ga doživljava isto tako. O činjenici da vrednosti Bitefa, ono što on jeste, mora da se
ostvaruju van institucije, Anja Suša kaže da je „svima jasno do koje mere su zvanične institucije okupirane – žao mi je što moram da koristim tako tešku reč ali mi nijedna manje agresivna, trenutno, ne pada na pamet“, što je dovelo do ne:Bitefa.
„Institucije koje su već godinama potpuno devastirane, postale su poligon za udomljavanje političkih kadrova, koji, najblaže rečeno ne znaju ništa o poslu koji obavljaju a još je gore što ih sam posao ni ne zanima. Struka je na kolenima i ni za šta se ne pita. Sprovode se političke odmazde nad umetnicima koji se ne slažu sa aktuelnom vlašću i koji se aktivistički angažuju. Budžet za kulturu koji je počeo da se smanjuje još dok sam ja vodila kulturne institucije u Srbiji je sve bliže nuli. Mi smo, dakle, kada je o srpskoj kulturi reč, u strmoglavom propadanju već petnaestak godina. Želim da verujem da je ona teza koju često čujemo o tome kako je naše društvo u terminalnoj fazi propadanja, ovoga puta zaista tačna. Nadam se da je ovo poslednji ne:Bitef pre nego što se pravi Bitef vrati kući.“
Ne: Bitef je pravi Bitef
Anja Suša kaže da „nema nikakve sumnje da je ne:Bitef ’the Bitef’. Sama činjenica da ovako široka antihijerarhijska inicijativa može ovako brzo i veoma kvalitetno da se organizuje uz prisustvo velikog broja vrhunskih međunarodnih umetnika i eksploziju mašte kuratora mikrostejdževa, govori mnogo o statusu izvornog Bitefa i o tome da je on mnogo više od mesta i kancelarije – ove godine će ceo grad i njegovi građani postati Bitef“.
“Iskreno, ne znam ni za jedan drugi primer decentralizovanog kuriranja pozorišnog festivala koje je tako brzo organizovano. Čitam ovih dana šta sve ljudi biraju kao temu svojih mikroprostora kao i na kojim se sve lokacijama odvijaju događaji i mislim da je to veoma impresivno. Volela bih da mogu bukvalno sve da vidim. Sigurna sam da će vrlo brzo ne:Bitef postati deo zvaničnog Bitefovog narativa a da će ovaj zvanični Bitef biti shvaćen kao anomalija unutar jednog programskog i etičkog kontinuiteta ovog festivala. A posebno me raduje koliko se ljudi odazvalo pozivu – što pobija tezu kako Bitef nikada nije bio zaista shvaćen ni prihvaćen. Da parafraziram Boruta Šeparovića iz intervjua koji je dao meni- ’činjenica da se ne:Bitef ove godine odvija na ovaj način dodatno potvrđuje ideju pobune koje je suština ovog festivala od njegovog osnivanja’.”
Otvaranje prema regiji
Za ne:Bitef Anja Suša je izabrala da predstavi programsku platformu Bitefa posvećenu post YU-regionu (2006-2016), kao podsećanje na uvođenje regionalne platforme u glavnu selekciju Bitefa tokom njenog mandata (u saradnji sa Jovanom Ćirilovim), kroz razgovore sa Borutom Šeparovićem, Oliverom Frljićem i Ivanom Sajko.
Anja Suša sada ocenjuje „da je to bila veoma mudra i duboko utemeljena odluka koja se pokazala dugoročno vrednom. Otvaranje festivala prema regionalnim umetničkim praksama, dok se istovremeno predstavljaju produkcije iz ostatka sveta, je jedan potpuno normalan način programiranja festivala u novom milenijumu.“
Kaže da su „umesto usitnjavanja sopstvenih kulturnih identiteta, pokušali da napravimo platformu za njihovo ukrupnjavanje i vidljivost izvan lokalnih sfera. I to je uspelo. Toliko mnogo post – jugoslovenskih umetnika koji su prikazali svoj rad na Bitefu su, upravo zahvaljujući tome, dobili međunarodnu vidljivost.“ „Mi, na žalost, patimo od kompleksa inferiornosti – što pokazuje ta, pomalo prašnjava, pa ako hoćete i postkolonijalna ideja o tome da je prava umetnost negde drugde a da je naša, dakle, manje vredna. Ja sam oduvek mislila potpuno drugačije. Treba dodati i to da je ovaj koncept oštro kritikovan u medijima i u određenim kulturnim krugovima koji su ga definisali kao provincijalizaciju Bitefa a da danas, upravo na ovom ne:Bitefu imamo priliku da vidimo da su mnogi mikrostejdževi posvećeni upravo umetnicima predstavljenim unutar te selekcije“.
Kako studenti vide Bitef
U drugom delu programa koji će kurirati, je razgovor sa studentima FDU o njihovom pogledu na prošlost ovog prostora koju poznaju iz priča starijih generacija.
Anja Suša se nada „dvosmernoj komunikaciji u pravom smislu te reči. Ideja je da propitamo tezu koju je plasirao filozof Mark Fišer o tome kako se prošlost iznova preprodaje onima koji ništa nisu naučili od nje. Tu me manje zanima da govorim o prošlosti Bitefa a daleko više da čujem kako nove generacije umetnika koji će biti buduću učesnici ili publika Bitefa, vide prošlost iz koje Bitef dolazi, a sa iskustvom prethodne dve godine studentskih protesta“.
Dobro će pobediti
Ne:Bitef i Niški filmski festival su primeri otpora zloupotrebe kulture u
političke svrhe. Čuvari stvarne kulture nemaju moć koju poseduje oni koji bi da
je ukalupe u svoje granice. Ko će da pobedi?
„Pobediće dobro kao i uvek – samo još ne znamo kada. Ima nešto veoma moćno u snazi zajednice koja je izgubila strpljenje jer je prethodno izgubila sve drugo, a pre svega ljudsko dostojanstvo. Mene više zanima šta će biti posle pobede i kako ćemo ponovo graditi zajedno. Ne samo Bitef“, zaključuje Anja Suša.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pred četvrto ročište u slučaju Generalštab, Udruženje arhitekata Srbije pismom je obavestilo Džareda Kušnera i o pritisku koji se vrši na svedokinju u procesu Estelu Radonjić Živkov
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja, “Beskonačna svetlost”; Grafički kolektiv, Beograd
Želim seks, režija Greg Araki; Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma, režija Džejn Šonbrun
Šinjel (nema neutralnih i ćutanje je izvršenje), režija Kokan Mladenović (po motivima pripovetke Nikolaja Gogolja), pozorište “Deže Kostolanji”, Subotica
Milica Vučković, Roditelji kućnih ljubimaca, Laguna, Beograd 2026.
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
