Zlatna ribica za ljude sa govornom manom

U maju ove godine osamdesetogodišnji Luiđi Rimonti krenuo je na svoje tradicionalno godišnje putovanje automobilom iz Engleske u rodni Rim. Sinovi su ga ubedili da prvi put u životu umesto u kartu gleda u navigaciju koju su mu kupili. Već na trajektu preko Lamanša navigacija je krenula da pravi probleme, pa je stao na prvoj pumpi da zamoli nekoga da mu ponovo ukuca destinaciju (Rome). Da skratimo priču, dobri čovek ukucao je „Rom“ izostavivši poslednje slovo, te se nesretni Luiđi zaputio u Nemačku gde taj grad zaista postoji. Kada je „stigao na svoje odredište“, nije mogao da se opasulji, izašao je iz kola ne ubacivši u ručnu i na kraju još završio u bolnici.

Ovo je samo jedan od primera iz teksta objavljenog u „Gardijanu“ gde se novinar bavio slovnim greškama koje su posle ukucavanja u kompjuter nekome zagorčale život. Jedna medicinska sestra trenutno je u pritvoru jer je greškom pri kucanju umesto leka pacijentu dala otrov za osuđenike na smrt. Jedan uspešan biznis osnovan 1870. je propao jer je službenik u poreskom pogrešio jedno slovo u nameri da likvidira firmu koja je proglasila bankrotstvo. Računi su firmi momentalno zatvoreni što je izazvalo paniku kod radnika i partnera, takvih razmera da im uskoro spasa stvarno nije bilo.

Najgore je prošao jedan Englez kojem je život uništen jer je neko u policiji pogrešio jedan broj u IP adresi na kojoj je otkriven pedofil, te je potraga dovela do njegovog laptopa. Nedužni čovek je priveden, momentalno mu je zabranjen povratak kući i viđanje sa ženom i detetom, otpušten je s posla zbog ovih sumnji. Tri nedelje je prošlo dok je utvrđeno da je u pitanju omaška, a njegov život već je bio u slobodnom padu i ništa nije moglo to da ublaži. Uključujući i okolinu koja je sada već bila sigurna da „gde ima dima ima i vatre“.

Sve ovo navodi na jedan zaključak: korišćenje „pametne“ tehnologije može da ima vrlo neprijatne posledice ako istovremeno ne koristite veštačku inteligenciju. Nije reč o naučnoj fantastici već o balansiranju između vaših želja i rutina. Pametna tehnologija ispunjava vaše želje bez pogovora, ako ste ukucali Rom (Nemačka), tamo će vas i odvesti. Veštačka inteligencija prati vaše ponašanje i uočava odstupanja. Kada vidi da ste krenuli u Rom, upitaće vas šta ćete tamo i da li, zapravo, želite u Rim. Kao što bi to učinila majka, žena, baka ili već neko drugi ko vas odlično poznaje, a s kim komunicirate sve manje jer su ih zamenile ćutljive i krotke sprave.

Problem je što većina nas lako hvata smart uzde i izdaje naređenja, dok istovremeno strahuje od „praćenja“ i „prisluškivanja“, jer kako bi inače Gugl znao da želimo da kupimo mikser, pa nas najednom zatrpava reklamama za isti. Međutim, praćenje može biti i od ogromne koristi jer može da upozori na opasnu nepravilnost u našem ponašanju (crvena čarapa u bubnju sa skupim, belim košuljama u nekoj „smart“ veš-mašini). Samo je potrebno da nad tim „praćenjem“ mi imamo kontrolu, to jest da se podaci ne odlivaju gde ne treba.

Osim kada sistem policiji treba da ukaže da proveri još jednom svoje podatke jer gospodin taj i taj svakako nije daunlodovao dečiju pornografiju na svoj kompjuter. Kada imate dva kompjutera koji po definiciji ne greše, ali daju različite odgovore, znate da je vreme da uključite sopstveni mozak.