Proteklog vikenda širom sveta održani su protesti ljudi koji epidemiološke mere smatraju ograničenjem lične slobode, baš kao i nošenje maske ili vakcinaciju. Često su završeni žestokim okršajima sa policijom, naročito u zemljama gde su na snazi restriktivne mere, što je slučaj u velikom delu Zapadne Evrope. U Beogradu je protesni skup organizovan na Trgu Republike, i moram priznati da sam bio iznenađen brojem okupljenih građana. Istini za volju, gotovo nijedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću nije izveštavala o ovom događaju. Čak je i RTS fokus protesta stavio na kolo, koje su posle mitinga i šetnje beogradskim ulicama odigrali demonstranti ispod spomenika Stefanu Nemanji.
Poruka TV priloga odnosila se uglavnom na nepoštovanje propisanih mera, uz nejasnu vezu ovdašnjih antivakcinaša sa demonstracijama širom sveta, ali i zemljama u okruženju. Slikanjem kola, kao da je ignorisan pozamašan broj nezadovoljnih građana. Iako su moja uverenja potpuno različita od onih sa demonstracija, pitam se šta nam je taj protest zapravo poručio?
Radilo se evidentno o višeznačnom skupu, u kojem su se zajedno našli protivnici vakcinacije, desničari, oni koji smatraju da je Kosovo prodato i protivnici prisustva migranata u Srbiji. Da slika bude još šarenija, tu su se našli i nezadovoljni ugostitelji, jer su odlukama Vlade ostali zatvoreni do daljeg.
Dakle, verujem da mnogi od njih sebe vide kao borce protiv ograničenja ljudskih sloboda, antiglobaliste i patriote. Nedavnim obraćanjima patrijarha Porfirija, posetama sveštenika kovid bolnici u Batajnici i vakcinacijom u Hilandaru, izbijen je argument brojnim protivnicima vakcinacije koji su smatrali da pravoslavlje ne ide uz vakcinu bilo koje vrste. Da li je ovo, u stvari, bio svojevrsni nastavak protesta od prošlog leta, koji se završio žestokim sukobima sa policijom? Da li je vakcina postala samo zajednički sadržalac svih onih sa desnog spektra naše političke scene koji su protiv Vučića? Verujem da je delom zbog toga bio vidljiv medijski embargo, jer antivakcinaške stavove i dalje možemo čuti, recimo, na televiziji Happy. Primera radi, ime jedne od emisija je bilo „Samo su Srbi jači od korone“. Imamo li mi to posebne moći ili endemska antitela? Činjenica da predsednik neprekidno odlaže sopstvenu vakcinaciju možda govori o tome da je vakcina i političko pitanje.
Druga poruka ovog protesta vezana je za njegov socijalno-psihološki aspekt. Razumljivo je da posle više od godinu dana imate ljude koji su izgubili strpljenje. Takođe je očekivano da građani sumnjaju u medijske i političke manipulacije koje su bile prisutne tokom pandemije. Možda najbolje mogu da razumem želju za slobodom, ili tačnije oslobađanje od straha koji je dominantno osećanje. Međutim, tokom obraćanja malobrojnih govornika, ako sam dobro razumeo, strah od korone smatra se iracionalnim, dok realna opasnost preti od elektromagnetnih zrakova smrti koje Ilon Mask šalje sa svojih satelita!!? Znači da jedan strah treba zameniti drugim, a pitanje argumenata i naučnih činjenica prebacuje se u domen verovanja. Dakle, građani bi trebalo da sumnjaju u poruke naučnika i lekara, a da poveruju kako je u toku supertajna operacija koja za cilj ima uništenje 95 odsto čovečanstva??! Voleo bih da čujem ima li nam spasa i kako da se eventualno zaštitimo od tih zrakova smrti. Što se korone tiče, tu je preporuka vakcinacija, upravo na javnom servisu ide serija spotova koja je promoviše.
Može se reći da je ćutanje iskorišćeno kao najbezbedniji način da se mediji bave protestima. Međutim, mnogo zahvalnija tema za TV diskusije nedeljama je predlog Zakona o istopolnim zajednicama. Zanimljivo je da u medijima o ovoj temi diskutuju manje-više isti sagovornici. Opredeljenja su očekivana, aktivisti LGBT zajednice objašnjavaju da je ovo pitanje koje se bavi rešavanjem praktičnih problema ljudi, dok desničari ili tradicionalisti smatraju da je ovo samo korak ka gej brakovima. Počelo je i nadmetanje peticijama – „Protiv“ su potpisnici Apela212 , „Za“ više od 500 potpisanih, uglavnom iz akademske zajednice.
Polemika se vodi istim argumentima, bilo da je u pitanju apel, peticija ili TV duel. Zanimljivo je da su argumenti onih koji se protive ovom zakonu veoma slični onima koje smo čuli na protestu tokom vikenda. Ne mislim ovom prilikom na famozne zrake smrti, već na pravoslavnu kulturu i istoriju, pokušaj da nam se nametnu tuđi standardi na račun većinske Srbije koja se navodno protivi ovakvom zakonu, pokušaj globalističke kontrole naše svesti i udar na natalitet – takoreći sterilisanje nacije, božemeoprosti, vakcinom. Obavezno se govori o budućem usvajanju dece kao totalnom smaku sveta. Znači, usvajanje dece bi bio pandan tim zracima smrti.
Drago mi je da je podrška Zakonu o istopolnim zajednicama krenula iz akademskih krugova. Takođe, duboko sumnjam u argument o „pravom trenutku“ koji treba dostići da bi gej ljudi imali elementarna prava vezana za pitanje imovine. Verovatno se čekanjem većine da se opasulji nikada ne bi desile određene društvene promene, poput ukidanja ropstva, davanja prava glasa ženama, zabrana mlaćenja dece, obavezno školovanje, pa sve do korišćenja plastičnih kesa u samoposlugama.
Ni u jednom slučaju nam se nebo nije srušilo na glavu i Srbi su sačuvali svoj identitet, a nisam siguran da bi se većina uvek unapred složila sa donetim zakonima. Slažem se takođe da ti koraci unapred moraju biti pažljivo odmereni, jer inače postaju spisak lepih želja koje se u realnosti ignorišu. Postoji još jedna sličnost sa protestima antivakcinaša, a to je izostanak izjašnjavanja predsednika, koji za sada mudro ćuti.
