Posle smrti predsednika Skupštine AP Vojvodine Ištvana Pastora, kako smo ranije pisali, do vojvođanskih izbora vodila su dva putića. Jedan je podrazumevao da se unutrašnja akta Pokrajine tumače tako da najstariji potpredsednik parlamenta može, umesto preminulog, proglasiti 17. decembar i danom za pokrajinsko glasanje. Drugi je da se na čelo ove institucije brzinski izabere novi lik.
Odlučili su se za drugu varijantu, pa je 6. novembra za prvog čoveka ovog verovatno najmanje interesantnog parlamenta u državi izabran isto toliko uzbudljivi Momo Čolaković, verni pratilac porodice Krkobabić i potpredsednik njenog političkog dobra, Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS takozvani). Ovaj dugogodišnji komunistički sindikalni aktivista biće iskorišćen za jednokratnu upotrebu, raspisivanje izbora, a posle glasanja, ukoliko naprednjaci und jaranen osvoje većinu, na njegovo mesto će doći najverovatnije neko iz Saveza vojvođanskih Mađara, kako to tradicija nalaže. Već će se Orban i Vučić dogovoriti ko će to biti, ili njihove kadrovske službe ukoliko ova dvojica budu imala pametnijeg posla.
Podrivanje autonomije
Šta god ko mislio o pokrajinskoj vlasti od 2000. do 2016. godine, koju je predvodila Demokratska stranka sa partnerima, mora se reći da su vojvođanska Vlada i Skupština bile institucije u kojima je bivstvovala nekakva politika. Bile su žive i dinamične, i, između ostalog, otvorene za civilno društvo, konstantno su se tamo održavale razne konferencije, okrugli skupovi, stručna savetovanja… Sada su to, i po izgledu unutrašnjosti, oronule, prašnjave zgradurine po kojima se motaju nekakvi čudni ljudi, koji su tu došli da sede, dobijaju plate, troše pare građana onako kako im se odozgo kaže i obavljaju uglavnom stranačke poslove.
Naprednjaci su umalo uspeli da sruše i deo čuvenog arhitektonskog kompleksa (Banovina Dragiše Brašovana) gradeći podzemnu garažu na mestu nekadašnjeg parka. A nije isključeno da će im to uspeti u narednom mandatu. Sasvim svesno su ove institucije vratili na podešavanja iz devedesetih, na zjapeću prazninu, sa ciljem da građani zaključe kako one nisu bitne, a i da ne rade.
Dugoročno je to način da se autonomija izbriše sa lica zemlje. Koliko su za to krivi sami naprednjaci, nacionalisti i centralisti, toliko i neki njihovi autonomaški partneri (SVM i LSV). Zajedno su se potrudili da od Vojvodine naprave ruralno zaleđe, a od Novog Sada – nabubrelu kasabu. Autonomija Vojvodine je na istorijskom minimumu, pa su i pokrajinski izbori manje-više nebitni.
Vučić v.s. „Vojvodina protiv nasilja“
Pisali smo i da se sadašnji vojvođanski premijer Igor Mirović protivio prevremenim izborima, jer nije bio siguran da će ostati premijer čak i ako SNS osvoji komotnu većinu. On, naime, pripada krilu koji je, malo je reći, u zavadi sa onim dominantnijim delom stranke kojeg u Vojvodini predvodi fiktivni šef stranke Miloš Vučević i Brat Andrej. Videćemo već po naprednjačkoj pokrajinskoj listi šta je Mirović uspeo u međuvremenu da istrguje. Nosilac liste će, u to nema nikakve sumnje, biti Aleksandar Vučić.
Poslednji dan za raspisivanje izbora je 16. novembar, pa će tada i biti raspisani. Izborna kampanja će naravno biti u senci parlamentarnih izbora, ali i beogradskih. Verovatno će mediji više pratiti i izbore recimo u Novom Pazaru nego u pokrajini.
Kampanja će, elem, trajati samo oko tri nedelje. U njoj će naravno učestvovati i razni režimski kvaziopozicioni jahači, a valjda će glasači koji su protiv naprednjačke vlasti posle svih ovih godina umeti da ih prepoznaju.
Neke stranke i pojedinci koji će biti u bloku „Vojvodina protiv nasilja“ (tako će se može biti zvati pokrajinska lista „Srbije protiv nasilja“) zalažu se za viši stepen vojvođanske autonomije, a za druge to baš i nije neka važna tema.
Rejting naprednjaka se topi
Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke i narodni poslanik Nebojša Novaković u razgovoru za portal „Vremena“ kaže da naprednjaci pokrajinski nivo vlasti smatraju – nepotrebnim.
„Koliko naprednjaci smatraju pokrajinski nivo vlasti potrebnim, toliko su i vremena predvideli za ovu kampanju. Ako može to nekako i bez izbora, bilo bi odlično, ali ovaj put su nas častili, učinili su nam. Ipak, u podsvesti znaju da ono što je njima nepotrebno nije u isto vreme i nebitno. Predugo su oni ovde bili dosta nebitni u biračkom telu. Zato su Vojvodinu obložili sa svih strana, zakamuflirali republičkom kampanjom – ko će sad još slušati priče o decentralizaciji vlasti i nervirati autokratu. Zato je nosilac liste Vučić, da nam ne padne na pamet da je moglo drugačije“, kaže Novaković.
Predsednica PO Pokreta slobodnih građana i poslanica u republičkom parlamentu Ana Oreg smatra da je zakasnelo zakazivanje izbora zapravo rezultat „panike u redovima vladajuće stranke“. Ona smatra da je naprednjacima, koji redovno istražuju javno mnjenje, jasno da se ovoj stranci rejting svuda topi, a „pogotovo u Vojvodini“.
„I zato, po starom običaju, rade ono što najbolje znaju – varaju i sabotiraju. Zato će izbori u Vojvodini biti proglašeni poslednji – da bi strankama ostalo što manje vremena za kampanju. Da bi bam otežali prikupljanje potpisa za kandidaturu, a sebi i svojim satelit-strankama – obezbedili potpise na brzom koloseku“, kaže Oreg za portal „Vremena“.
„Ali, ne vredi“, dodaje, „šta god pokušali kada se nađu van laboratorijskih uslova svojih plaćenih pristalica – čuju i vide samo zvižduke i bes građana. Jasno im je da ove izbore na pošten način ne mogu ni u snovima dobiti. Mi ćemo kao koalicija i PSG raditi da maksimalno obezbedimo ispravnost izbornog procesa sa jedne i, sa druge strane, da objasnimo uplašenima i zbunjenima da neće pasti nebo bez SNS-a na vlasti, već upravo suprotno: da će se dobiti šansu za normalan život, bez partijskih komandi i primoravanja, da se neće krasti i da će se disati slobodnije“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com