Lista uslova: sve ću da vam kažem!
Njega je jezik odveo u bukagije Haškog tribunala i sad odbija da bez jezika izađe sa duge robije.
Reč je, naravno, o Vojislavu Šešelju, koji je, ma šta vi mislili o njemu, politički zatvorenik jednog globalnog sistema umišljene međunarodne pravde, sistema koji bi da mu sudi, a ne može da ga osudi, koji bi da ga pusti kući, u Srbiju, a ne može da ga pusti, reč je o čoveku, uostalom, koji je kad je doborovoljno seo u avion kojim će odleteti u tamnicu, izjavio da bi želeo „baš tamo da umre“, ili tako nekako.
U poslednjem inaćenju sa tom vrstom pravde Vojislav Šešelj je odgovorio Haškom tribunalu, povodom mogućnosti da se privremeno pusti na slobodu.
Lider radikala Vojislav Šešelj poručio je da neće pristati ni na jedan uslov koji mu je Tribunal postavio, izuzev uslova da ne napušta Srbiju.
Članovi njegovog stručnog tima (Vjerica Radeta, Milan Terzić, Nemanja Šarović i Zoran Krasić) uputili su saopštenje u kojem navode šta je to što Šešelj prihvata i šta ne prihvata da bi bio pušten na slobodu, a daje i primedbe zbog nepoštovanja rokova za puštanje na slobodu. Ovako se Šešelj izjasnio u obraćanju Tribunalu:
„1. Dr Vojislav Šešelj oštro protestuje zbog neodržavanja statusnih konferencija u njegovom predmetu nakon iznošenja završnih reči, iako član 65 bis Pravilnika o postupku i dokazima predviđa da se, nezavisno od faze postupka, statusne konferencije moraju održati u roku ne dužem od 120 dana od poslednje statusne konferencije. Pravilnik naglašava da su statusne konferencije mesto gde optuženi može pokrenuti pitanja u vezi sa predmetom uključujući zdravstveno stanje i uslove pritvora. Dr Vojislavu Šešelju su ta prava uskraćena.
2. Dr Vojislav Šešelj protestuje zbog nedonošenja odluke o ukidanju pritvora, pa čak i nerazmatranja tog pitanja u razmacima koje nalaže Međunarodno običajno pravo. Obaveza Pretresnog veća bila je da u određenim vremenskim razmacima preispituje odluku o pritvoru i odmah po prestanku razloga za pritvor donese odluku o njegovom ukidanju.
3. Dr Vojislav Šešelj s gnušanjem odbacuje bilo kakve garancije izdajničke i prozapadne vlade u Beogradu.
4. Ukoliko Pretresno veće odluči da ga privremeno pusti na slobodu, prof. dr Vojislav Šešelj blagovremeno obaveštava Pretresno veće:
a. Da je jedino ograničenje koje prihvata to da neće napuštati teritoriju Republike Srbije,
b. Da se neće periodično javljati policiji, niti nositi ogrlice, narukvice ili nanognice, kojima se vređa ljudsko dostojanstvo,
v. Da će učestvovati u političkom životu Srbije i na javnim skupovima,
g. Da će davati intervjue novinama,
d. Da će gostovati u televizijskim emisijama,
đ. Da će javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud.“
Četovanje po Srbiji: Vojvoda bez vojske
Time se Šešelj, još jednom, kandidovao za novokomponovanog Starinu Novaka; nema tih klinaca pod noktima zbog kojih bi on izdao ideju obračuna sa svetom koji je, po njemu, naneo štetu dobrim srpskim interesima.
Ovakve priče imponuju ojađenom delu srpskog narodnog korpusa. Nema te društvene i nacionalne grupe koja neće pristati da neko umesto njih ponese krst i bude šiban trnovitim granjem, posebno ako to gleda s daljincem u ruci, menjajući kanale kad mu nešto dosadi.
Haški tribunal već se dovoljno obrukao i najradije bi vojvodu pustio da četuje po Srbiji, pa šta bude – u Srbiji, naravno – ali onda će se postaviti i logično pitanje što su ga hapsili. Oni bi da mu ograniče pravo govora, javnih nastupa i propovedanja ideja zbog kojih su ga hapsili, tamničili ga i neuspešno mu sudili. S druge strane, Šešelj toga neće da se odrekne, a sve su šanse da će da pobedi – živ ili mrtav, mrtav na ubedljiviji način.
Opanjkavanje i ništa više: Šešeljev realan domet
Čak se, kako je neko primetio, i u redovima „drugosrbijanaca“ javlja tiha, sladostrasna jeza i nada da bi on mogao da ozbiljno naudi Aleksandru Vučiću, pa, ko vele, „ako mi ne možemo, pustimo Šešelja na njega“; on će da satre svoje bivše potčinjene.
Nešto ne verujem u to. Srbija nije ista kao ona Srbija u kojoj je Šešelj pristao da tamnuje, niti je on, čini mi se, isti onaj Šešelj koji je ispraćen trubama i prasetinom na let do Haga.
On je stariji, umorniji i verovatno slabo obavešten o lokalnim prilikama. Njegov govor, svaki i bilo kakav, nužno je anahron i starovremenski. Stranka jedva da postoji. Nema tu para i infrastrukture. Svi su se razbežali; neki u vlast, neki u anonimnost, a ono malo što je ostalo nema ni para ni uticaja na aktuelne političke prilike u Srbiji. Uostalom, pogledajte ko je u stručnom timu.
On može samo da opanjkava bivše dočasnike stranke radikalnih namera, ali ne može da im naudi. To je već radio u knjigama protiv Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, otkako su se ovi radikalno „deradikalizovali“. Ali, u rukama bivših nosilaca majica i bedževa s likom Šešelja sada su vlast, mediji – pa i čuveni „Laufer“ – i oni su vrhovni tumači političkih poruka. Šešeljev jezik uvek je bio dugačak, ali su i makaze vlasti izuzetno oštre.
Uostalom, koju poruku on može da pošalje javnosti posle deceniju i kusur zatočeništva? Da li je to ista javnost koja ga je uz trube i pečenje ispratila na haški put? Koliko se njih opametilo za tih skoro 12 godina? S kim će Šešelj da ratuje, osim s Haškim tribunalom, a to prosečnog glasača, zanima koliko i lanjski snegovi.
Negde u sumaglici vidim ga opet kako po beogradskim kafanama prodaje knjige i skuplja potpise na nekoj peticiji o novoj nepravdi. Penje se na klupu u parku i drži govor, ali niti je on isti, bolestan je i umoran, niti je Srbija u boljoj kondiciji.
Povratak Šešelja kući više je humanitarna nego politička akcija.
