Da je nezadovoljstvo velikog broja građana tu negde, da tinja ispod površine slike koju stvaraju kontrolisani mediji, videlo se i 10. avgusta u Beogradu na antilitijumskom protestu. Slilo se na Terazije najmanje 40.000 ljudi. To je kritična masa koju organi reda i bezbednosti ne mogu da zaustave, ma gde da je usmerena, bez velike upotrebe sile.
A masa je bila usmerena na blokadu železničkih stanica Prokop i one u Bloku 45. Specijalnih jedinica policije tokom noćne šetnje nije bilo, kao i do sada u ovakvim situacijama autokratska vlast Aleksandra Vučića izbegavala je svaki okršaj sa demonstratntima, nije htela da rizikuje dolivanje pendreka i suzavca na narodni bes.
Operativna komanda policije uradila je ono što se u takvim situacijama radi, isto ono što čine lavovi kada izoluju plen u krdu bivola koji su po njih opasni dok su na okupu: sačekali su da se demonstranti raziđu, a one najupornije, koji su prenoćili na pruzi, su u ranim jutarnjim satima s lakoćom rasterali, a neke i uhapsili.
Dobar i loš policajac
Nedugo zatim, u nedelju u 11 sati, se građanima iz Palate „Srbija“ obratio Vučić. Andrićev venac je preventivno izbegao, za svaki slučaj, Zlatko Kokanović i ekipa su bili u Pionirskom parku.
Vučićev ton je ovog puta bio smirujuć, spustio je loptu, izrazio je predsedničko razumevanje za građane zabrinute da će Rio Tinto da zatruje Srbiju i napravio razliku u odnosu na, jelte, strane i Šolakove plaćenike koji bi da ruše njega, to jest državu, jer on je država. Njegov nastup je bio očekivan, već viđen u ovakvim situacijama, ovog puta jedino iznenađujeće kratak, bez logorejičnih ispada.
Reč je ovog puta dao i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću koji je odglumio lošeg policajca. Privedeno je 14 lica pod sumnjom da su počinili krivična dela, troje zbog prekršaja, a dva lica su strani državljani, rekao je Dačić, te da se radi na identifikaciji drugih lica po krivičnoj i prekršajnoj osnovi.
Valja očekivati da će protiv nekolicine biti podnete krivične prijave koje podrazumevaju zatvorske kazne, kao pokazna vežba za sve one buduće demonstrante kojima bi na pamet moglo da padne bilo šta drugo, osim da se šetaju naokolo i na otvorenom daju oduška svom nezadovoljstvu i frustracijama.
Već viđeno
Jutarnja slika antilitijumskih ustanika iz Pionirskog parka je slika svih dosadašnjih protesta protiv Vučića: nekolicina umornih ljudi koji su uspeli da organizuju impozantan skup bez ikakvog plana za dan posle.
Predvodnici ekoloških udruženja posle uzbudljive nedeljne noći umornih lica borbeno najavljaju da je to bio samo početak. Međutim, višenedeljni protesti su doživeli svoju kulminaciju bez ikakvih konkretnih rezultata.
A Vučiću i kompaniji na pamet ne pada da odustanu od projekta „Jadar“. Kost po kost će lomiti otpor projektu „Jadar“ do trenutka kada u okolini Loznice bude počela izgradnja rudnika. A onda će sve zavisiti od solidarnosti (šta to beše?) građana širom Srbije sa mukama lokalnog stanovništva, da li će, na primer, Beograđani otići da stanu pred bager u Gornjim Nedeljicama.
Mada su ih prorežimski mediji i sam Vučić identifikovali kao pokvarene organizatore antilitijumske pobune, upadljivo je bilo odsustvo opozicionih lidera na protestu 10. avgusta u Beogradu pod sloganom „nećeš kopati“.
Kada je opozicija posle decembarskih izbora zvala na proteste zbog spektakularno otvorene, šibicarske, bezobrazne krađe glasova u režiji Vučića i njegovih sledbenika, njihovom pozivu jedva da se odazivalo po 1000 ljudi.
A to je srž svih problema u Srbiji. Revolucionarno uzbuđenje zbog rudarenja litijuma je samo nuspojava sistema u kome o svemu odlučuje samo jedan čovek.
