Antilitijumska pobuna valja se Srbijom i primiče Beogradu. Veliko letnje finale zakazano je za 10. avgust u 19 časova na Terazijama. Pozvani su svi građani svih političkih opredeljenja da se okupe i pokažu vlastodršcima da je vrag odneo šalu, da im narod poruči da neće dozvoliti da potruju našu plodnu zemlju, bistre reke i budućnost naše dece.
Zvanični organizator protesta je ekološki pokret Eko straža, logistiku za održavanje skupa je na sebe preuzeo Savez ekoloških organizacija Srbije.
Zvanično se insistira na tome da ovo protestno okupljanje nema za cilj rušenje vlasti – ni predsedničke, ni skupštinske, ni lokalne niti bilo koje druge – već da je jedino njegovo stremljenje da se za vjek i vjekova stavi tačka na rudarenje litijuma u Srbiji, da se Rio Tinto protera iz zemlje, te da građani mogu mirno da se vrate svojim kućama, svakodnevnim poslovima, da nastave kao do sada u zlatnom dobu Srbije i srpstva.
Po principu caru carevo, a narodu dolina Jadra.
Sukob u najavi
Osokoljeni uspehom od pre dve godine, kada je vlada Ane Brnbić na mig Aleksandra Vučića pod pritiskom masovnih protesta formalno projekat „Jadar“ bila stavila ad akta, ekološki pobunjenici svih fela uvereni su da taj uspeh mogu da ponove i sada – uprkos tome što se Vučić ovog puta po pitanju srpskog litijuma obećao i Šolcu i Mercedesu i Evropskoj uniji; uprkos tome što predsednik države realizaciju projekta „Jadar“ gura iz petnih žila potpomognut kompletnom partijsko-državno-medijskom mašinerijom koja mu stoji na slobodnom raspolaganju, a predsednik se nije navikao ni na razgovor sa neistomišljenicima, a kamoli na poraze.
Sudeći prema dosadašnjim izjavama i jedne i druge strane, povlačenja neće biti. Pojedini ekološki aktivisti najavljuju u subotu blokadu saobraćajnica i upozoravaju svoje antlitijumski raspoložene sugrađane da ovog puta na protest ne dovode decu i kućne ljubimce sluteći da organi reda i bezbednosti, za razliku od pre koju godinu, ovog puta neće tolerisati zaustavljanje saobraćaja.
Ova strepnja potkrepljena je izjavama koje stižu sa vrha države i od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića poimence, da će sprečiti svekoliko nasilje, a po slovu zakona blokade saobraćajnica bi mogle da se tumače kao oblik nasilja.
Tu je, naravno, spremna da se upotrebi po potrebi protiv koga zatreba i ona preventivno-preteća optužba za pokušaj rušenja ustavnog poretka, za šta preti višegodišnja zakonska kazna. Pa građani neka vide sami sa sobom da li su tu toliki ekolozi, da su za svoje ideale spremni da odu i u zatvor.
Tako je ovaj talas „zelenih“ protesta korak po korak dospeo do tačke odmeravanja snaga, to jest do pitanja: veruje li narod i dalje svom voljenom predsedniku, ili ne?
Može to pitanje da se preformuliše i ovako: plaši li se narod još uvek u dovoljnoj meri svog predsednika i njegovih kabadahija, ili ne?
Zašto vlast režira sukob
Naravno da na decembarskim i junskim izborima razlupane i međusobno posvađane opozicione partije u litijumskom okršaju vrebaju svoju priliku za povratak na letnju političku scenu. Partijska aktivnost se po običaju uglavnom svodi na davanje izjava koje prenose mediji koji nisu pod kontrolom vlasti i gostovanja u njihovim studijima.
Kao i na početku protesta protiv nasilja nakon ubistva one silne dece 3. i 4. maja 2023. godine (zar je moguće da je od te tragedije prošlo jedva malo više od 15 meseci!?) opozicioni lideri se drže po strani i posmatraju u kom će se pravcu ovi masovni protesti širom Srbije razviti.
U dimenziju političkog hardkora ove proteste je ubacila sama vlast pod komandom Aleksandra Vučića kome je sudbinski stalo do toga da što pre izgura projekat „Jadar“ iz nekoliko razloga: kao proruski autokrata koji izjavljuje ljubav Kinezima i potkrada izbore ne stoji baš najbolje u tzv. međunarodnoj (zapadnoj) zajednici, a na Kosovu je potpuno podvio rep, tu nema više čime da trguje, a u Mileta Dodika, svog pajtosa u svesrpskom svetu, ipak, za sada, ne bi da bira; obećanjem da će dopustiti da se iz srpske crnice izvlači „belo zlato“ neophodno za proizvodnju baterija vratio je sebe ponovo u evropske političke salone, čak mu je i Šolc došao na noge da ga podrži; uz EXPO 2027 rudaranje litijuma je još jedna izvanredna prilika za lukrativne poslove ispod žita.
Sve u svemu, litijum je adut koga u ovom trenutku ne može tek tako da se odrekne.
Igra strahova
Zato Vučić sada radi, ono što radi već godinama: kao ulog u igru stavlja sopstvenu krunisanu glavu, jer je on, oko koga se čitavu deceniju brižljivo gradi kult ličnosti, najveći naprednjački politički kapital. Kao što daje svoje ime za lokalne izbore u Surdulici, tako se sada sukob „za i protiv litijuma“ u pinkovima i informerima predstavlja kao sukob „za i protiv Vučića“. Računa predsednik države na svoj lični izvanredan rejting koji je, uprkos svim krađama i kraduckanjima, zaista potvrđen u poslednja dva izborna ciklusa.
Paranoidan rečnik dostojan „Balkanskog špijuna“ kojim se predstavlja ovaj „napad“ na njega je uobičajan: oni koji organizuju proteste protiv litijuma žele da sruše Vučića i da obave prljav posao za neke strane službe, ne bi li zaustavili razvoj Srbije, rekao je sam Vučić. Ali, obećava, neće opoziciji „ni sekirama, ni motkama, ni bilo čim drugim“ poći za rukom da na vlast dođe mimo izbora.
Pa onda još hiljadu puta, da slučajno niko ne propusti. Dva su cilja ovih protesta, rekao je, dakle, Vučić: jedan je rušenje Vučića, ne bi li se nekako dočepali vlasti, a drugi je podrška stranim silama koje ne žele da se Srbija razvija. To ljudi moraju da razumeju, uzviknuo je predsednik države koji je sam o sebi počeo da priča u trećem licu.
Ubeđen da će mu, kao do sada, sve proći ako sebe ubaci u igru, Vučić je tako sam celu litijumsku priču o strahu ljudi od nekog biblijskog trovanja zaoštrio na političku borbu „za i protiv njega“. Računa da će se i ova pobuna izjaloviti, da se niko neće usuditi da krene protiv sile države kojom je počeo glasno da zvecka.
Mada se može naslutiti, nepoznanica je, ipak, koji će strah da prevlada: onaj od apokaliptičnog zagađenja, ili od državne, a možda i paradržavne odmazde ako Vučiću prigusti.
Prvo ozbiljno odmeravanje snaga zakazano je u subotu na Terazijama.
