Već sam se potužio cenj. čitaocima da sam od Vuka do Ustaničke slušao jade mladog građanina zgroženog netom obelodanjenim neverstvom reklo bi se vanbračne njegove družice; dok smo čekali tramvaj već smo svi znali šta se desilo, iznevereni je zahvaljivao do neba svom doušniku (bratee) što ga je prosvetlio, sad bar zna na čemu je, nevernica će em debelo platiti grešnu i utajenu strast, em se njemu neće više smejati ceo grad (mene slobodno izuzmi: ne podsmevam se zato što držim da svako može biti žrtva, ali i aktivni učesnik preljube); živopisne pretnje začinjavao je psovkama, grešnica će osim vakeli koju je glumac zapravo uvežbavao pred doušnikom i pred svima nama biti podvrgnuta i telesnoj kazni, hm, da prijavim krišom najavljeno nasilje policiji bio bih ismejan od dežurnog u centrali, drugo, šta ako je iznevereni odranije poznat organima gonjenja, pa mu oni došapnu ko ga je prijavio! Da mu usred tramvaja kažem: „Mladiću, privedi kraju tu svoju budalaštinu, nismo dužni da slušamo ni šta ti se desilo ni kako ćeš da se osvetiš, svi bismo te već na prvom sastanku napustili, na čelu sa mnom…“ – ne da mi se: bio bih razmetljiv kao i on, drugo, ako idem u Mali Mokri Lug po svoj netom opravljeni auto, ne treba tamo da stignem krvavijeh ustiju i pokrjanih zuba…
&
Na jedno od dva moja muz. radna mesta dođe moj drug zvani K. (od koga je potekla škoda-donator, kad mi je ustrebao motor za moju ljubimicu, pozdravljam ga i ovim putem), njegova verenica je iz Brazila, e, u Danskoj se naša buduća snaja obrela u vozu, sa svojom zemljakinjom ćaskala je sve vreme, odazvala se jednom ili dvared i na mobilni, kad, pre nego što će sići – njojzi će stariji gospodin: „Verovatno niste videli da je ovo vagon u kojem se ćuti, i niste primetili da niko osim vas nije rekao ni reč, niti je ikome zazvonio telefon…“
Postoji, kao sto postoje spavaća kola ili kola za ručavanje, i vagon za ćutanje, za ćutavanje, samo što moja poznanica nije to znala.
Ali.
Ima još jedna razlika između njih i nas.
Kad bismo imali takav vagon i kad bi se vagon napunio putnicima kojima je dosta tuđeg (možda i svog vlastitog) brbljaluka, osoba koja bi kršila osnovni zakon specijalnog vagona bila bi grubo i smesta prekinuta, a pomenuti putnik opomenuo je violatorku tek kad je ona dovršila svoju porciju ćeretanja: strankinja je, nije shvatila društveni dogovor, nije lepo da je prekinem, krši propis, ali je suštinski nedužna, društveno neobaveštena, da ne kažem neosvešćena. Pa, ipak, da ne bi prestup ponovila, ja ću je pre nego sto iziđe iz voza ljubazno podučiti!
&
Koliko bi mi radnih dana ili sati bilo potrebno da napišem bon-ton za mobilni? Bi li moje geslo bilo „Pristojnost u deset koraka“, ili bih ovu divlju oblast obradio toliko podrobno da telefonsko nasilje svedem na teorijski i naučni minimum?
Nije u mom interesu da odam ovde šta bih sve propisao, ali bih da potencijalnim poslodavcima predočim svoju iskrenost i stručnost, so, evo nekoliko odlomaka iz budućeg nadam se dela koje bi trebalo da suzbije bezočnu, bestidnu i nemilosrdnu bezobzirnost koja krasi većinu pretplatnika: 1. Zvonjava na vašem aparatu mora biti takva (tolika) da ju jedva vi čujete. 2. Ako i ne čujete zvono, imaćete missed call, pa sa lica mesta pošaljite SMS: „Javiću se za 10 min!“ A to će značiti: čim budem sam/a, da niko ne čuje o čemu razgovaramo. 3. Spisak mesta i situacija kad unapred morate isključiti zvono: javni prevoz, pekara, prodavnica, restoran, kafić, koncert, pogreb, utakmica, venčanje, sudnica, berbernica, čekaonica u domu zdravlja. 4. Ako niste sami na svom imanju većem od stotinu ari, ne smete odvrnuti ringing ton na najjače, nikada i nipošto: imate vibraciju, ako baš očekujete poziv koji niukoliko ne biste da propustite. 5. Ako vas poziv od život. značaja zatekne u autobusu, iziđite na sledećoj stanici, izvinite se pozivaocu zbog nejavljanja, i razgovarajte natenane, podalje od drugih primeraka ljud. rase; pa i tada slobodno razgovarajte u pola glasa. 6. Izbegavajte da se razmećete nekom muzičkom dosetkom, ne budite duhoviti preko tuđih leđa: nijedna melodija koju sami ubacite u svoj telefon nije zabavna nikome osim vas, stoga je preporuka ovog udžbenika da odaberete desk phone, ili nešto što zaista liči na zvonjavu pokoj. kućn. telefona koji pod starost dobi ime fiksni. 7. Koju god vrstu buke da ste odabrali za tzv. dolazne pozive svedite je na najmanju meru, a na brzini svoje reakcije poradite koliko god možete. Priznaćete da nije lepo nosati bučan telefon sa odurnom i preglasnom muzikom, a onda aparat tražiti po džepovima ili tašni čitav minut, dok vaša okolina, u kojoj može biti posve nepoznatih i za vas nezainteresovanih persona, nemo i bespomoćno negoduje. 8. Razgovor u koji ste se na jav. mestu upustili uprkos prethodnim poglavljima mora biti sažet da ne može sažetiji biti: upijajte sve što vam besedi taj ko vas je u zao čas zvao, a onda promrmljajte, gotovo zaverenički tiho, gde ste i kad ćete razgovor blagonastaviti.
P.S. Ponudiću patent i fabrikama mobilnih: ukoliko korisnik premaši ovim bontonom određeni nivo buke, telefonska veza smesta se prekida i ne može se nanovo uspostaviti petnaest minuta.
