Prema najnovijim procenama, internet koristi oko 650 miliona ljudi u celom svetu. Kada bi vam svako od njih dao jedan cent… ma, kada bi vam svaki stoti dao jedan cent, to bi bilo fantastično. Pitanje je, samo, kako ih na to navesti.
Gotovo svakodnevno se smišljaju novi načini. Otud sve one neobične ponude koje dobijate na mejl, od porno sajtova i pilula za ovo ili ono, pa do „dilova“ sa nigerijskim ministrima koji su „sklonili“ neke pare pa im samo treba neko „pametan“ da ih zajedno troše.
Odnedavno se pojavio potpuno nov trend, najprostiji od svih. Žickanje. Potrebne su ti pare, pa traži ih lepo, dobar je svet, daće ti.
Internet begging (internet prosjačenje, mada je žickanje mnogo prikladniji izraz) raširena je pojava. Ne da ima sajtova sa tom tematikom, nego postoje i čitave organizacije na mreži (www.cyberbeg.com) koje zbiraju linkove internet „grebatora“.
Internet žickanje se od klasičnog prosjačenja ili vapaja za pomoć razlikuje u tome što onaj koji od vas traži novac to čini na duhovit način i ne spada u kategoriju onih koje je društvo odbacilo. Najbolji i najpoznatiji primer je Karin Bosnak (www.savekaryn.com), koja je živeći na visokoj nozi napravila dug od 20.000 dolara, uglavnom kupujući skupe cipele, tašne i haljine (Njujorčanka je u pitanju, dakle Sex and the City model). Kako nije mogla sama da se spase, napravila je sajt i, nekim čudom, javilo se dovoljno ljudi da joj otplati dug za samo pet meseci. Danas ona više ne traži priloge, već deli savete i prodaje knjigu u kojoj objašnjava svoj uspeh. Mnogi su krenuli njenim putem, ali biće da je ona imala više šarma i da je to uradila u vreme kada stvar još nije uzela maha.
Ima i drugih ideja, na primer lik koji vas moli za neki dolar, ali bi se zadovoljio i da mu pošaljete sliku na kojoj ste nagi. Ima još duhovitih, poput cyberbeggar.biz kome treba novac za plastičnu operaciju na stidljivom psu ili www.sendmeadollar.com koji čak pravi top listu najboljih grebatora. Naravno, tu je i gomila sajtova koji parodiraju grebatorske, Karin je naročito popularna meta, ali ni oni nisu s raskida ako im tutnete koju šušku.
Da biste udelili, ili još bolje primili, treba da koristite servis Pejpal (Pay Pal vidi www.paypal.com), o kojem je ovde bilo reči pre nekoliko godina. Ukratko, reč je o servisu za sitna plaćanja: kada vam neko uplati novac, dobićete ga od vama najbližeg člana Pejpala, običnog čoveka koga verovatno ni ne poznajete. Servis je pogodan jer ne zahteva nikakav poseban trud niti držanje para na nekakvom računu. Funkcioniše jednostavno kao posrednik, vazduh kroz koji vaš novčić leti u prosjakov šešir.
Takođe, prihvataju se i čekovi i keš u koverti, uz upozorenje da ne šaljete manje od dolara – skuplje će vas doći marka, brinu se žicaroši.
Jasno je koji je motiv onog ko prima, ali zašto bi neko dao novac, naročito kada se radi o potpuno besmislenom i socijalno neopravdanom zahtevu. Pa, ljudi nekada padnu na šarm, a nekada prosto vole da daju nekome čija ih životna priča ne opterećuje ili čak liči na njihovu. Značajnu ulogu igra i sujeverje, a nekada je zanimljivo posmatrati pomeranje „sićometra“ koji se može naći na boljim sajtovima. Plus ne košta mnogo.
