Da bi bila gledana, TV emisija mora da prati fiziologiju gledalaca. To odlično zna Televizija Pink, koja je u nekoliko navrata napravila celodnevni program uz asistenciju „Informera“. Zbirni naslov ovog rijaliti serijala bio bi – „Hronika državnog udara“.
Program po pravilu počinje nedeljom posle „Žikine šarenice“, kada u prosečnom domaćinstvu počinje priprema porodičnog ručka. Dok se secka lukac, na TV Pinku kreće dramatičan uvod dostojan zemljotresa ili neke elementarne katastrofe i, dok si dlanom o dlan, eto nas u studiju. Tako se stvara atmosfera parainformativnog programa u očekivanju sudbinski važnih vesti za naciju.
Tada po pravilu saznajemo strašnu istinu da nam se sprema DRŽAVNI UDAR!
Urednik „Informera“ sa pojačanim tonusom saopštava nam svoje strahove i dokaze da će se uskoro „desiti nešto“!
Naravno, nikada nemamo konkretne elemente već nas autori ove TV paranoje drže u stanju poluinformisanosti. Jednom je ključni dokaz izdaje činjenica da se Zorana Mihajlović viđa sa ambasadorom SAD, ili sa kesama ulazi kod Tomislava Nikolića. Svaki gledalac će sledeći ovaj niz početi da fantazira o zaveri, ili o sadržaju kesa.
Jedan vikend nismo imali državni udar, ali je tada održana vežba „Štit“ gde su vojska i policija ujedinjene pokazale da su spremne za borbu protiv terorizma. Skembali su teroriste u Beovozu, u avionu Air Srbije, na SMB turističkom brodu „Šabac“ ili u Palati Srbija (ex SIV-u). Tu je neke značajne ličnosti pokušao da napadne nekakav terorista maskiran u žbun.
Bilo kako bilo, odavno vikend nije prošao bez napetosti, koja je iz ugla gledalaca zaista imala elemente, makar fingiranog vanrednog stanja.
Međutim, meni kao običnom gledaocu zaista nije potpuno jasno o čemu ovo društvo raspravlja. Jasno mi je samo da su zaratila dva tabloida („Informer“ i „Kurir“), a od nas se očekuje da se tu nešto opredeljujemo. To, naravno, odbijam iz principa. Sukob se nažalost proširio u koncentričnim krugovima, jer se u taj rat uključuju i Farmakom, odnosno njegov vlasnik, listovi „Politika“ i „Večernje novosti“, da bi prošle nedelje medijsko blato pogodilo i premijera Vučića. „Kurir“ je opisao nekakav slučaj nuđenja mita, stranačkih funkcija i ko zna još čega.
Kada se premijer vratio iz Kine, iz uspešne posete, nikoga nisu zanimale ni Kina ni najavljene investicije, već razrešenje dileme oko državnog udara. Ah, da, u priču je ubačen nekakav potencijalni atentator, bivši pripadnik specijalnih jedinica u nekoliko država. Jedino što sam mogao da shvatim ozbiljno jeste pretnja nečijoj bezbednosti, dok se ceo ostatak priče pogubio u detaljima i emocijama.
Ta hobotnica, kako ju je krstio urednik „Informera“, zbog većeg broja krakova može nekako da poveže sve Vučićeve protivnike. Taksativno to bi bili: mangupi ministri ili ministarke u Vladi, strane ambasade, tajkuni, „Kurir“, onaj atentator i verovatno mafija. Nije isključen ni međunarodni terorizam, jer je sve počelo kada su premijera napali u Srebrenici. Znači, tu je i džihad.
Tek u ponedeljak je na RTS-u Aleksandar Vučić objasnio šta se desilo. Pola emisije je iskoristio da opiše uspehe Vlade, a tek pred kraj smo saznali da nije bilo državnog udara, već samo pokušaj „urušavanja Vlade“. Šta mu to dođe, zaista ne znam.
Razumem da je čovek želeo da pokaže kako pisanja „Kurira“ nemaju veze sa istinom, a najbrži način da to uradite jeste – poligraf!
U međuvremenu su svi ministri, svako iz svog resora, pokazali spremnost da brane premijera, a najdalje je otišao ministar Stefanović koji je na konferenciji umesto stranačkih aktivista imao iza sebe naoružane policajce i specijalce.
Izvinite, ali tako nije izgledala ni objava „Sablje“ nakon atentata na Đinđića.
Posebno etičko pitanje se otvorilo kada je ministar zdravlja objavljivao nekakve podatke iz lekarskog kartona jednog od osumnjičenih za klevetu.
Ukratko, Pink je uspeo da na televiziji realizuje virtuelno vanredno stanje, koje se završilo tek kada je premijer završio gostovanje na RTS-u.
Ne znam pouzdano čemu služi ovo uzbunjivanje javnosti, ali sam siguran da za sve nas nije dobro. Kao u bajci o dečaku koji je vikao „Evo vuka“, ove lažne uzbune mi liče na lažne dojave o bombi, zbog kojih se prekidaju suđenja u Palati pravde ili odlažu kontrolni radovi po školama.
Verujem da postoji realna opasnost od terorizma, kao i realna opasnost od ludaka koji bi bili u stanju da pucaju na političare. Samo da podsetim, pre samo nekoliko nedelja napadnuta je članica Agencije za borbu protiv korupcije, a ministar nije tako ozbiljno shvatao pretnje. Ove medijske „moše“ pre mi liče na odvlačenje pažnje od stvarnih problema u zemlji. Nekako ne mogu da poverujem da su tabloidi i njihovi međusobni ratovi sudbinski važni za Srbiju.
Konačno, cela frka je morala da se završi pre početka konferencije OEBS-a u Beogradu, jer ko bi organizovao međunarodni skup tih razmera u zemlji kojoj preti državni udar. To nam govori da je vikend serija na Pinku ipak namenjena domaćoj publici.
Za mene je mnogo veća opasnost za Srbiju ovo vikend suspendovanje gotovo svih institucija države. Tužilaštvo je zamenila medijska hajka Pinka i tabloida, sudstvo – poligraf, a konačnu presudu obraćanje naciji na RTS-u.
Vratite nam nedeljni, pospani TV program, dosadne reprize, rijaliti programe – sve je bolje od državnih udara i urušavanja vlade!
