“Ubačeni elementi”

Otkako je beton nadstrešnice zdrobio nevine živote, više je besa nego tuge. Pet dana ljudi pričaju da su kivni. Pet dana pričaju da im je dosta „mirnih šetnji i razgledanja gradova“.

Pet dana i dvanaest godina „opoziciona javnost“ – po televizijama, društvenim mrežama i kafanama – tvrdi da je na vlasti mafija, da tu ne može fino, da će morati da se „jure po ulicama“. Da se od režimskog nasilja mora braniti svim sredstvima.

A onda, kada desetine ljudi u Novom Sadu kamenicama i šipkama udare na prozore i žandarmeriju, gotovo cela opozicija, mnogokoji novinar i analitičar optuže – „ubačene elemente“.

Tu se nešto ne uklapa.

Bilo je raznih „elemenata“

„Ubačeni element“ je bila fraza večeri u petak, barem za one koji su protest u Novom Sadu pratili putem medija koji nisu pod kontrolom vlasti.

O režimskim medijima ne vredi ni govoriti – za njih su se ionako okupili mrzitelji da gaze srpsku zastavu te je i predsednik lično morao da dođe. Sa taktičkim zakašnjenjem, naravno, da u pripremljenoj masi glumi heroja.

Novinari „Vremena“ koji su bili na terenu i neke druge kolege kažu da treba biti oprezan sa svaljivanjem svega na nekakve „ubačene elemente“. Da je tamo bilo i autentičnog besa. Neki klinci neće više da trpe – ni ove na vlasti, a ni opetovane pozive u „mirne i dostojanstvene“ šetnje.

Uostalom, onde je bilo preko dvadeset hiljada ljudi. Kažu, najveći skup koji je Novi Sad ikada video. Bilo je tu i staro i mlado i levo i desno i, razume se, brdo policajaca u civilu. Svakakvi, dakle, „elementi“.

I oni plaćeni sa fantomkama, dakle „ubačeni“. Ali, da li se na njih sve može svaliti? I, što je važnije, da li treba?

Neki ljudi su došli sa decom. Neki sa psima. Neki su hteli da šetaju. Neko je doneo tovar fekalija da ga sruči pred Gradsku kuću. Neko farbu. A neko je rešio da krene tvrdo.

Zašto je tako teško poverovati da među dvadeset hiljada ljudi ima i spremnih za radikalne metode?

Mirne šetnje i opet ništa?

Šta znače jadikovke da je to unizilo inače impresivan i miran skup? Osim ako ne znače da bi liderima opozicije i organizatorima protesta potaman bila još jedna runda šetnji koje se uvek završe isto – šetnje se ospu, ljudi se razočaraju, vlast ostane netaknuta.

Kažu, ali to će vlast zloupotrebiti i sve nas prikazati kao nasilnike. Ali, vlast to ionako već radi! Makar se skupio Hor bečkih dečaka, vlast i njeni telali će reći – gaze srpsku zastavu, iako ne gaze. Ne puštaju hitnu pomoć da prođe – iako puštaju. Izmisliće sve, svaki put.

Ili se na „ubačene elemente“ poziva iz straha da bi mogao da se promeni status kvo?

Da je, kako u idućem broju „Vremena“ piše Teofil Pančić, možda ipak bilo dosta, da „prolivanju po svima nama jednom mora doći kraj“ samo ako se primeni „prava medicina“?

Ljudi su besni. Lepo su to rekli.