Tviter protiv Trampa

Da na internetu postoji Neretva, manevar Donalda Trampa mogao bi se meriti sa onim Titovim, s tim da je Tramp na svojoj Neretvi za sada izginuo. Naime, kada mu je Tviter u petak 29. marta na privatnom nalogu

@realDonaldTrump blokirao jednu objavu, Tramp se dosetio da je od reči do reči citira sa zvaničnog naloga Bele kuće, dakle direktno iz Ovalne sobe. Ko bi se usudio da začepi usta vrhovnoj vlasti u državi?

Pa, recimo, Tviter. Procenjujući da je sadržaj sporan bez obzira ko ga objavljuje, u Tviteru su uradili nečuveno i neviđeno, blokirali su ono što je objavio kabinet predsednika SAD. Što bi bilo više nego dovoljno za objavu rata, samo da im rat već nije objavljen nekoliko dana ranije.

Premotajmo film unazad do srede 27. maja, kada je Donald Tramp na svom nalogu u dva vezana tvita izrazio sumnju u ispravnost glasanja poštom, što mnogi predlažu kako bi se sprečilo širenje korona virusa na novembarskim izborima. Tramp je napisao da će koverte sa glasovima biti otvarane, volja birača menjana i da guverner Kalifornije šalje milione biračkih listića pristalicama demokrata koji i ne žive u toj državi.

Prvi put otkako je Tramp na ovoj mreži, a to je od marta 2009, Tviter je odlučio da reaguje to jest da upotrebi nedavno uvedenu mogućnost da ispod njima sumnjivog tvita stavi napomenu da ove tvrdnje treba dodatno proveriti. Napomena je zapravo link prema sadržajima koji demantuju Trampove tvrdnje. Linkovi su vodili do sajtova CNN-a i „Vašington posta“, medija koje Tramp redovno naziva lažnim i lažljivim. Malo je reći da se Tramp zbog toga razbesneo.

Posle burne reakcije, opet na Tviteru, Tramp je najavio da „neće oni moći više tako“ i da je odlučio da donese predsednički ukaz kojim se menja čuveni Član 230 koji oslobađa internet servise svake odgovornosti za sadržaje koje preko njih razmenjuju korisnici.

NAJVAŽNIJIH 26 REČI

Taj član, inače, popularno zovu „26 najvažnijih reči o internetu“ jer je tačno toliko potrebno da se definišu prava i obaveze internet provajdera, odnosno svih internet servisa koji ne proizvode sopstveni sadržaj već omogućuju drugima da preko njih objavljuju informacije. Član je usvojen 1996. godine i omogućio je slobodan razvoj svih kasnijih servisa uključujući i društvene medije poput Fejsbuka, Jutjuba, Instagrama i konačno samog Tvitera. Tu se kratko i jednostavno kaže da internet servis nije odgovoran za sadržaj koji korisnik preko njega plasira.

Trampov predlog, mnogo duži od 26 reči, predviđa da provajderi ne smeju na bilo koji način da se mešaju u sadržaj, a ako to učine, i sami postaju izdavači to jest proizvođači sadržaja te se ne mogu tretirati samo kao provajderi i nisu zaštićeni.

Proces promene federalnih zakona u SAD je dug i komplikovan, to što je godina izborna ne pomaže uopšte, naprotiv, te su mnogi ovaj potez videli više kao pritisak na društveni medij nego kao ozbiljnu inicijativu, mada predsednički ukaz nikada nije šala.

Samo dva dana kasnije, u petak 29. maja, usledio je novi izazov. Reagujući na nemire u SAD zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda tokom hapšenja u Minesoti, Tramp je napisao da ne može da sedi i gleda nered u Mineapolisu i nesposobnog radikalno levog (demokratskog) gradonačelnika te da će tamo poslati Nacionalnu gardu da zavede red. A onda je dodao da „kad počne pljačka, počinje i pucnjava“ („when the looting starts, shooting starts„), što je citat šefa policije Majamija iz 1967. koji se u SAD doživljava kao krajnje rasistički. Nešto kao „snage haosa i bezumlja“ u Srbiji, samo mnogo gore.

U Tviteru su se premišljali dva sata da bi onda ovu Trampovu objavu blokirali obaveštenjem da je ona prekršila pravila ove mreže o zabrani promovisanja nasilja. Međutim, zbog interesa javnosti ostavljena je mogućnost korisnicima da kliknu na link View (Pogledaj) i ipak pročitaju Trampovu objavu. Ovo je već predstavljalo otvorenu cenzuru izjave američkog predsednika.

Tada je Trampu palo na pamet da svoju izjavu objavi na zvaničnom nalogu Bele kuće, a Tviter je postupio istovetno. Blokirao je i tu objavu uz mogućnost da se vidi klikom na link.

UREDNICI ILI SERVISERI

Da SAD nisu u najturbulentijem trenutku u poslednjih pola veka, ako ne i duže, sa 40 miliona ljudi koji su ostali bez posla od marta do danas i rasno motivisanim protestima u stotinama gradova, ovo bi bio najveći američki skandal sa globalnim posledicama. Ovako se sve, za sada, svelo na buru u čaši vode, samo što je čaša veličine SAD.

Izvršni direktor Šer fondacije Danilo Krivokapić kaže za „Vreme“ da se na ovom primeru lepo vidi kakvu bitku vode naglo narasli uticaji društvenih medija i političara.

„Fejsbuk, Gugl i Amazon, kompanije u čijem su vlasništvu globalno popularne platforme poput Fejsbuka, Instagrama, Jutjuba ili Tviča, spadaju u izuzetno moćne aktere koji to baš i ne žele da priznaju. Oni koriste svaku priliku da izbegnu bilo kakvo regulatorno obuzdavanje, bilo da je reč o odgovornosti za sadržaj, zaštiti podataka o ličnosti ili oporezivanju dobiti“, kaže Krivokapić, koji opstanak Člana 230 smatra neizmerno važnim za slobodu interneta.

On kaže da Tramp ukazom zapravo pokazuje kakav bi mogao da bude odnos njegove administracije prema društvenim medijima ukoliko osvoji mandat i na novembarskim izborima.

„Plašim se da je to cilj cele te priče o regulaciji, da se kompanije koje efektivno kontrolišu internet prostor politički potčine i da se to predstavi kao pobeda za bolje i bezbednije društvo. Budimo realni, nije internet kriv za pojavu terorizma, vršnjačkog nasilja, samopovređivanja, dezinformacija i svega ostalog lošeg na ovome svetu.“

Što se tiče tanke linije između provajdera i izdavača, Danilo Krivokapić to vidi kao dilemu „kokoška ili jaje“ jer društveni mediji zaista ne plasiraju sopstveni sadržaj, ali svojim algoritmima i te kako utiču na to šta korisnici vide.

„E sad, tu je veoma tanka linija – da li je sama upotreba algoritama dovoljna da se neko označi kao ‘izdavač sadržaja’? Fejsbukov i Jutjubov algoritam jeste najveći glavni i odgovorni urednik na svetu, ali po meni taj sadržaj koji oni rangiraju i selektiraju opet nije njihova kreacija, niti je Jutjub ‘emiter’ sa izdatom dozvolom“, kaže Krivokapić zaključujući da društvene mreže ne treba tretirati kao medije niti menjati Član 230.

SRPSKA STRANA PRIČE

Menjanje tog člana na mnogo načina bi uticalo i na Srbiju, u kojoj se internet u pravnom smislu razvijao više u domenu telekomunikacija nego informacija. Zato provajderi u Srbiji nisu bili pod pritiskom vlasti ni devedesetih godina, priseća se dugogodišnji predsednik udruženja internet provajdera Vojislav Rodić. U to vreme provajderi su osim davanja mogućnosti da izađete na internet bili i platforme na kojima su objavljivani različiti sadržaji, posedovanje sopstvenog internet domena bila je retkost.

Rodić ne pamti da je neko u Srbiji tužio internet provajdera zbog sadržaja koji se našao na internetu, ali kaže da se seća da je tokom NATO bombardovanja bilo sugestija nadležnih da se neke fotografije skinu sa domaćih sajtova, što su provajderi činili tokom ratnog stanja.

„Zakonske mere su se uvek odnosile na korisnike, bilo da se radi o gonjenju po službenoj dužnosti ili privatnim sporovima, nikada na provajdere“, kaže za „Vreme“ Rodić na pitanje o sličnostima i posledicama promena na američkom internetu na Srbiju.

BUDI DOBRA DO KRAJA OKTOBRA

Kao i u mnogim drugim situacijama, Tramp se zafarbao u ugao, misle mnogi svetski analitičari. Ukoliko bi zaista izmenio zakon i provajdere učinio odgovornim za tuđi sadržaj koji ugošćuju, izgubio bi značajnu govornicu sa koje se baš on direktno obraća biračima i celom svetu. A u ovom trenutku samo na Tviteru ima pratnju od 81,4 miliona korisnika.

Jer ako bi provajderi odustali od moderacije i izbacivanja neželjenih sadržaja, društvene medije bi preplavili pornografija, nasilje i spam (reklame najgore vrste), što bi ih obesmislilo i dovelo do masovnog odlaska korisnika, a to je situacija u kojoj svi gube, posebno Tramp.

A ukoliko bi moderacija zbog povećane odgovornosti bila stroga, izgubila bi se sloboda govora, Trampova takođe, jer je upravo on sklon da na Tviteru bespoštedno piše sve i svašta na svačiji račun.

Stvari su se zakomplikovale i kod samih provajdera. Izvori kažu da je prvi čovek Tvitera Džek Dorsi već dugo pod pritiskom zaposlenih da bez obzira na posledice na Trampa primeni propise koji se primenjuju na druge korisnike i da je tek sada popustio. S druge strane prvi čovek Fejsbuka Mark Zakerberg javno se brani da Fejsbuk neće uskraćivati ničije pravo da se oglasi, sem u jasno definisanim slučajevima u koje se Tramp, izgleda, nije kvalifikovao. Prema nekim glasinama, zaposleni u Fejsbuku, barem neki od njih, ne misle tako i spremaju protest protiv Zakerberga. Nije nebitno da se sedišta svih ovih kompanija, kao i Gugla, Epla i Amazona, nalaze u Kaliforniji, državi u kojoj Tramp, blago rečeno, nije popularan.

Kakve bi posledice osetili srpski tviteraši ako bi bilo po Trampovom? Vojislav Rodić misli da bi to dovelo do serije tužbi protiv Tvitera i ostalih, što bi ih nateralo na oštru moderaciju i na kraju obesmislilo ideju komunikacije koju društveni mediji sada nude. Danilo Krivokapić sumnja da bi se u Tviteru mnogo bavili sadržajima na srpskom jeziku, ali misli da bi se oni zbog mogućih tužbi i kazni češće i lakše odlučivali da sadržaje iz Srbije blokiraju ili brišu.

Donald Tramp trenutno ima preča posla od kroćenja neposlušnih internet medija, američka privreda je u nokdaunu, a gradovi u plamenu, i to nekoliko meseci pred izbore. I dalje mu je Tviter najkraći put do publike, odnosno američkih birača, i reklo bi se da bi bio spreman da povuče ukaz ako oni prestanu da ga cenzurišu i opominju pred svetom.

Kako sada izgleda, veće su šanse da će biti još zabranjenih objava. Barem do prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru.