Ko god da je pomislio kako je bogatstvo na internetu na dohvat ruke, suočio se sa nerešivim problemom. Kakav novi servis da izmisliš kada ga je neko već izmislio i na njemu lepo zarađuje?
A opet, svako malo se pojavi nešto novo i u roku od ništa osvoji svet i zaradi milijarde, korisnika i dolara, s tim da korisnici vrede mnogo više. Trenutno najzanimljiviji slučaj je aplikacija TikTok, nešto poput Tvitera, ali se umesto „malih mudrosti“ tamo kače kratki video-snimci, što luđi to bolje.
Aplikacija TikTok nastala je u Kini 2012. godine u okviru kompanije Bajtdens, čiji je osnivač Žang Jiming. Zapravo, prvo je nastala kineska verzija servisa pod imenom Doujin, što je veoma bitno za kasniji razvoj događaja.
Doujin, odnosno TikTok vam omogućuje da snimite kratki video od 3 do 15 sekundi, uz razne efekte. Najpopularnije je puštanje neke poznate pesme, uz koju se izmotavate na „plejbek“. Video-snimci mogu da se uvežu u lup (krug), pa da se ponavljaju ceo minut. I to je sva pamet.
Servis je u Kini počeo da radi 2016, a godinu dana kasnije pod imenom TikTok lansiran je širom sveta. Danas se koristi u više od 150 zemalja i ima oko 800 miliona korisnika, stečenih za samo tri godine. Na svim listama vodi se kao jedna od najpopularnijih aplikacija, smatra se da ga trećina Amerikanaca ima na svom mobilnom telefonu. Ko želi da se za njegov biznis čuje, mora da napravi kampanju na TikToku.
To je romantična strana priče. Ali, postoji i druga, tamnija, u kojoj kinesku kompaniju na Zapadu optužuju da prikuplja podatke o korisnicima, pod izgovorom da korišćenjem veštačke inteligencije unapređuje njihovo iskustvo. Što rade i druge kompanije, Gugl, Fejsbuk, Amazon i ostala bratija, ali uz jednu veliku razliku. Američka vlada ne može američkim kompanijama da naredi da joj predaju podatke o korisnicima, dok se u Kini takve naredbe izvršavaju bez pogovora.
Bilo je i do sada glasnih primedbi na američke kompanije koje prikupljaju naše podatke, ali su one povremeno ulazile u sukob sa državom, što im je bio argument da su naši podaci kod njih bezbedni, odnosno da neće biti korišćeni protiv nas. Sada se prvi put jedna kineska kompanija raširila svetom, bez takve garancije.
Ulje na tu vatru dodato je kada su američki korisnici preko TikTok platforme minirali Trampov politički skup u Oklahomi, tako što su se dogovorili da se masovno prijave (broj mesta je bio ograničen zbog pandemije), a onda ne pojave.
Trampu je to bila kap previše i doneo je odluku da se TikTok u SAD zabrani. Uleteo je Majkrosoft sa idejom da otkupi američki deo ove kompanije, a Tramp im je dao rok do 15. septembra. Kinezi su ušli u pregovore, ali se čini više u nameri da odugovlače do novembra (predsednički izbori u SAD), ako je moguće, jer su u međuvremenu najavili da sedište kompanije prebacuju u London i da više neće biti pod pritiskom kineske države. Takođe, tvrde da su internacionalni TikTok i kineski Doujin dva nezavisna entiteta i da kineska država ne petlja sa korisnicima izvan Kine. Dodaju i da se ovde ne radi o zaštiti korisnika, već o nečuvenoj otimačini uspešnog kineskog proizvoda.
Za to vreme, korisnici stiču novu vrstu zavisnosti zbog višesatnog gledanja kratkih video-snimaka. Čudo je šta može da stane u 15 sekundi, a samo četiri pogledana posta ispune vam minut. Minut po minut, prođe dan.
