img
Loader
Beograd, 0°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Analiza

Sto miliona izbeglica u svetu: Neopisiva količina ljudske patnje

29. maj 2022, 01:42 Momir Turudić
Foto: Milovan Milenković
Copied

Dok je po rastu broja izbeglih i interno raseljenih ukrajinska kriza trenutno najveća u svetu, prema podacima Ujedinjenih nacija, u Jemenu vlada jedna od najgorih humanitarnih kriza na planeti. Za osam godina rata u jednoj od najsiromašnijih država sveta poginulo je više od 233.000 ljudi, a od 30 miliona stanovnika Jemena za više od 22 miliona neophodna je pomoć i zaštita

Broj izbeglica iz Ukrajine koji su otišli u druge zemlje prešao je šest miliona, a preko 10 miliona ljudi raseljeno je unutar granica Ukrajine. Najviše ukrajinskih izbeglica otišlo je u Poljsku (više od tri miliona), potom u Rumuniju, Rusiju, Mađarsku, Moldaviju…

Predstavnica za medije kancelarije Organizacija UN za izbeglice (UNHCR) u Beogradu Mirjana Milenkovski izjavila je za FoNet da u Srbiji, prema podacima Komesarijata za migracije i izbeglice, boravi oko 7.000 izbeglica iz Ukrajine i većina je u privatnom smeštaju, i da prema podacima državnih organa ljudi iz Ukrajine uglavnom vide Srbiju kao tranzitnu zemlju.

Jedan mali deo, njih 68, smešten je u centru u Vranju, koji je jedan od dva centra određenih za prijem ukrajinskih izbeglica. Milenkovski kaže da su u centru u Vranju uglavnom žene sa decom i jedan broj starijih osoba, da su im usluge dostupne, da 13 dece ide u osnovnu školu, a dvoje u srednju, da se uslovi poboljšavaju svakog dana i da donatori pomažu.

Prema njenim rečima, situacija u Srbiji se kada je reč o izbeglicama smirila, i sada na dvonedeljnom nivou mnogo manji broj ljudi ulazi u zemlju – ne više od 400. U centrima za prihvat je oko 4.500 ljudi i još oko 1.200 van centara, a van centara su ljudi koji žele samo da prođu kroz Srbiju kako bi dospeli do neke od zemalja EU. Milenkovski je rekla da su u centrima najbrojniji Avganistanci, pa Pakistanci, Burunđani, Sirijci i druge nacije, i da su to ljudi koji su tu uglavnom sa porodicama.

Milena Milenkovski je ukazala da su brojke koje govore o broju migranata i izbeglica u svetu bez presedana od Drugog svetskog rata i da je taj broj dostigao 100 miliona, što je sramota za ljudski rod. „Nikada nismo imali ovoliku količinu ljudske patnje. Brojke su poražavajuće, frapantne,“ smatra ona.

Upozorila je da, osim krize u Ukrajini,  postoje i druge izbegličke krize u svetu koje ne treba zaboraviti. „Imamo krizu u Venecueli, preko šest miliona Venecuelanaca je izbeglo, kriza u Siriji traje već 12 godina, Avganistan, Jemen, Južni Sudan… To su sve brojke od preko pet miliona i više raseljenih“, istakla je ona i navela da su trenutno aktivne 23 izbegličke krize u kojima UNHCR pomaže.

I dok je po rastu broja izbeglih i interno raseljenih ukrajinska kriza trenutno najveća u svetu, prema podacima Ujedinjenih nacija u Jemenu vlada jedna od najgorih humanitarnih kriza na planeti. Rat u toj zemlji započeo je 2014. godine, unutar zemlje ratuju Huti protiv, uslovno rečeno, legitimne vlade, a tu vladu napadima iz vazduha podržava koalicija koju predvodi Saudijska Arabija; u koaliciji su i Ujedinjeni Arapski Emirati, do skora su u njoj aktivno učestvovale i Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Dok vesti o razaranju države koja je i pre rata bila jedna od najsiromašnijih na svetu prate rutinske konstatacije da Hute podržava Iran, surove brojke kažu da je više od 233.000 ljudi poginulo u sukobima od početka rata, da je broj raseljenih od početka rata porastao na 4,1 milion, da od 30 miliona stanovnika Jemena više od 22 miliona treba pomoć i zaštitu. Gorka ironija je da već godinama u Jemen dolaze i stotine hiljada izbeglica iz Etiopije i Somalije, što dovoljno govori o stanju u tim zemljama.

 

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

 

 

Tagovi:

Migranti Ukrajina UNHCR
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Generalštab

29.novembar 2025. M. L. J.

N1: Ministar Selaković osumnjičeni u slučaju „Generalštab“

Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju

Javni servis

29.novembar 2025. M. L. J.

Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Za novog generalnog direktora RTS prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Obrušavanje u Kragujevcu

28.novembar 2025. I.M./N.M.

Obrušavanje u Kragujevcu: Ko je izvodio radove bez dozvole

Na gradilištu u Kragujevcu je došlo do obrušavanja zemljišta, potpornih zidova i dela puta. Gradilište pripada kompaniji „RP invest 1980“, a firma je radila bez građevinske dozvole, piše Glas Šumadije

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure