Nekada davno čileanski pesnik Gaston Salvatore mi je objasnio šta je to diktatura: kada noću čuješ kako ispred tvoje kuće škripe gume i misliš da su došli po tebe. On je bio pobegao od Pinočea.
Režim Aleksandra Vučića ovih dana pokazuje svoje pravo lice. Neki muškarci obučeni u crno spopadaju devojke, ubacuju ih u kola bez registarskih tablica i odvlače u nepoznatom pravcu.
Muškarci u civilu napadaju građane koji protestuju, grabe ih i vuku nekuda.
Ti muškarci u civlu su policajci. Ne legitimišu se. Državni službenici koji bi u prvim redovima trebalo da štite zakon, zakon krše jer im je tako naređeno.
Zastrašivanje
Mlade ljude uzavrele krvi zbog nepravde u kojoj odrastaju, koji malo preponeseni osećanjem pobune za pravdu razbiju staklo na nekoj podružnici SNS-a ili Starom dvoru u Beogradu, tužioci terete za pokušaj rušenja ustavnog poretka.
Običnim građanima, studentima, aktivistima kao vaspitna mera i pokazna vežba za druge određuje se pritvor u trajanju od 30 dana.
Tako se ne brani ustavni poredak, već vlast koja krši Ustav koji se i u Srbiji temelji na građanskim pravima.
Režimskim uposlenicima i njihovim vođama sve više se na kiši novosadskih suza zbog pogibije 14 ljudi razliva šminka ugodna za oči kojom su prefarbali svoja lica naborana gresima iz prošlosti koje nisu okajali.
Pregrevanje
Stepen represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što im rejting bude više padao, što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će stepen represije biti veći.
Ovo je tek početak.
Ministar policije Ivica Dačič bi morao da saopšti javnosti ko su ljudi i po čijem su naređenju u ime srpske policije nezakonito hapsili građane.
Sadašnji šef transformisanih Miloševićevih socijalista bi trebalo da se priseti kako se jednom završilo pregrevanje represivnog sistema; da se zapita šta mu je sa tolikim političkim iskustvom trebalo da se otima za šefovanje Ministarstvom unutrašnjih poslova; trebalo je da zna da će ovaj apatrat državne sile kad-tad biti otvoreno zloupotrebljen zarad zaštite pojedinaca na vlasti od zakona.
Prošli antidemokratski režim je pao kada su policajci i vojnici odbili da pucaju na narod. Pored ostalog i zbog toga, jer su njihova deca bila u uskomešanoj masi koja je tražila promene.
Znaju oni sve to. Ali to je kao u onoj priči o škorpiji i žabi.
Pitanje svih pitanje je da li je u Srba strah veći od potrebe za samopoštovanjem.
