U Srbiji je odjeknula vest da je Nemačka krenula u legalizaciju kanabisa u tzv. „rekreativne svrhe“. Narod će, dakle, moći da duvaa jer mu je lepo, a ne samo jer je to lekar prepisao. Četvrtina punoletnih Nemaca tu i tamo popuši džoint.
Vest je velika jer ako levo-zeleno-liberalna koaliciona Vlada u Berlinu ovo izgura do kraja pre nego što pukne na narednim izborima, onda slobodan pristup marihuani neće više biti u egzotičnom prostoru nekakvog Amsterdama, Jamajke ili pojedinih američkih država, već bi kanabis bio normalizovan u najvećoj evropskoj državi.
U legalizaciju se krenulo stidljivo. Ako predloženi zakon prođe, od naredne godine će marihuana biti najpre dekriminalizovana. Sada je teoretski zabranjeno posedovati travu, ali se u preksi, u zavisnosti od pokrajine, već „toleriše“ posedovanje šest do petnaest grama „za ličnu upotrebu“.
Pedloženi zakon predviđa i da svaki građanin sme da posadi tri stabljike kanabisa ili da se grupa građana organizuje u zadrugu u kojoj članovi mogu dobiju do pedeset grama mesečno. Punoletni mlađi od 21 godine mogu da dobiju trideset grama sa maskimalno deset odsto THC-a. Moći će slobodno da se duva i na ulici, osim u blizini škola, vrtića i usred pešačkih zona.
Slobodne prodaje neće biti, osim u okviru pilot-projekata. Upravo to kao „truli kompromis“ kritikuju ljubitelji kanabisa i liberalno nastrojeni građani. Oni drugi i u ovakvom zakonu vide najavu armagedona i poziv na masovno drogiranje nacije.
Razuman kompromis
Meni ovakva legalizacija na kašičicu deluje kao razuman kompromis jer uvažava dve notorne činjenice.
Prvo, nema dokaza da je za odrasle i zrele osobe marihuana štetnija od duvana ili alkohola. Drugo, itekako ima dokaza da loše utiče na razvoj i životne šanse onih koji previše duvaju mladi – do potpunog razvitka mozga što se dešava oko 25. godine života.
Stvar je, dakle, škakljiva i tu bi žurba samo škodila. Nemci će probati da informativnim kampanjama dopru do mladih i objasne im zašto treba da pričekaju sa uživanjem kanabisa dok malo ne omatore.
Tu je i krunski argument – narod duva pa duva. Što da na tome onda zarađuju kriminalci i da pri tome truju ljude travom prskanom ko zna čime?
Može tona, ne može džoint
Sve su te debate predaleko od Srbije u kojoj teški i hronični bolesnici godinama preklinju vlasti da odobri upotrebu marihuane makar u medicinske svrhe.
S vremena na vreme se puštaju probni baloni, kao kada je potkraj prošle godine u Skupštini „dekriminalizaciju lakih droga“ predložio ni manje ni više nego Stefan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Nije se ideja nešto zapatila.
Što duže obitava na vlasti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve je skloniji da podilazi malograđanskim stereotipima. Evo je nedavno rekao kako nikad neće da dozvoli homoseksualcima da se venčavaju, a upravo je on onomad pred kamerama autovao Anu Brnabić kao lezbejku.
Blizu nule su šanse da Vučić odobri bilo kakav koračić ka legalizaciji tvari koja važi za zlo u najvećem delu njegovog biračkog tela. Posebno kod „naših baka i deka“.
U takvoj situaciji zvuči kao paradoks što režim uzima u zaštitu gazdu plantaže konoplje Predraga Koluviju: strašno je kad građanin kod sebe ima džoint, ali nije strašno kad ima nekoliko tona trave. Inspektori beogrdskog odeljenja za borbu protiv narkotika „Jovanjicu“ otvoreno nazivaju „državnim poslom“.
Ali, to nije paradoks nego biznis-model. Moguće da je sa Koluvijom pripreman teren za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe. Kad je pukla bruka, od toga se odustalo.
I pare i glasovi
Inače, svaki uživalac marihuane u Srbiji po kretanju cena dobro zna kad policija suzbija rasturanje droge i čije ekipe hapsi, a čijim ostavlja monopol na tržištu. Zna se ko, gde i koliko može da prodaje i kome ide procenat.
Tako će marihuana ostati ilegalna, javno će se propagirati čednost, dok se težim drogama udaraju i ministri i predsednički kumovi, medijski moguli i omiljeni pevači režima. Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu.
Kad čovek bolje razmisli, Nemačka kao država daleko zaostaje za Srbijom. Nemci bi prvo da legalizuju travu pa da ubiraju porez na nju, a srpska vlast ga i bez legalizacije ubira po principu i pare i glasovi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
