Slučaj Šodroš: Šta se sve krije iza izgradnje novog mosta na Dunavu

Više od četiri meseca je prošlo otkako su novosadski aktivisti ustrojili šumski kamp po imenu „Šodroš survajver“ protiveći se početku (po svemu sudeći nelegalne) izgradnje četvrtog novosadskog mosta na Dunavu, odnosno uništavanju jedine zelene oaze u gradu koji doživljava ogromnu, nekontrolisanu, investitorsku ekspanziju. Nisu ti, uglavnom mladi i svakako hrabri i odlučni ljudi protiv novog mosta generalno: svesni su da je on glavnom gradu Vojvodine itekako potreban, ali smatraju da mu tu nije mesto i za to imaju mnogo valjanih razloga.

Moćna režimska propaganda ih, međutim, predstavlja kao nekakve „ekstremiste“ ili „ludiste“ koji sprečavaju razvoj grada, a na tu propagandu nažalost neočekivano padaju i oni za koje bi čovek verovao da imaju moć kritičkog razmišljanja i da im je očigledno da neobuzdana naprednjačka vlast sa svojim lokalnim koalicionim partnerima urbanistički urušava grad koji se nekada ponosio udobnim i kvalitetnim životom svojih stanovnika. Ništa ne vredi ni to što je glavni moto kampa – Most DA, ali na drugom mestu.

„Obilaznica“ koja prolazi kroz grad

Krenimo redom. Tačno je da je most na ovom mestu odavno, pre nekoliko decenija planiran, ali je činjenica i da se grad u međuvremenu drastično promenio i proširio. Most je planiran da bude deo obilaznice oko Novog Sada, a sada bi ta obilaznica grad deliti na dva dela, prolazeći baš naseljenim Bulevarom Evrope. Urbanisti smatraju da je obilaznicu koja će spajati auto-put Subotica-Beograd sa tzv. Fruškogorskim koridorom (koji je, uzgred, sam po sebi kontroverzan), pa samim tim i most, a u skladu sa novim okolnostima, trebalo izmestiti uzvodno, u pravcu Futoga ili Begeča, a ne da žestok saobraćaj prolazi bulevarom koji za to nije ni dimenzioniran. Posebna je priča što će most početi mnogo pre reke da se uzdiže ultraprometnim vijaduktom koji će prolaziti nadomak prozora stanovnika na pomenutom bulevaru. Dve trećine betonskog mosta će biti na suvom.

Problem sa mostom je i u tome što je u pitanju projekat koji je dogovoren neposrednom pogodbom sa kineskom firmom CRBC (China Road and Bridge Corporation), uz zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama i čak elementarne transparentnosti, a za koji se opravdano sumnja da je visokokoruptivan. Ugovor je tajna, cena je, po rečima stručnjaka, predimenzionirana, a finansijski eksperti procenjuju da kineski izvođači radova domaćim „donosiocima odluka“ vraćaju 25 odsto vrednosti projekta. Aktivisti zahtevaju od gradskih vlasti da javno obznani celokupnu zakonom propisanu dokumentaciju potrebnu za izgradnju mosta, ali to gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević odbija da uradi, pa se sumnja da je ona uopšte kompletirana. Otud aktivisti smatraju da je trenutni početka radova i prateće uništavanje prirode – nelegalno.

Novi Sad na vodi

Aktivisti takođe tvrde, naravno ne bez razloga, da se most gradi kao prethodnica izgradnje suludog projekta „Novi Sad na vodi“, koji je mnogostruko problematičan. Planirano je da džinovski poslovno-stambeni kompleks  bude izgrađen praktično u koritu Dunava, u tzv. zaštićenoj zoni, jer to pogoduje investitorima na čijem čelu se nalazi firma „Galens“ koja gradi na svakom ćošku u gradu. Ovoj firmi se  zarad maksimalizacijenjene zarade promenom urbanističkih planova i inače omogućava da povećava spratnost i gabarit svojih građevinskih kompleksa – dakle da povećava profit.

Da bi se plovno područje Šodroša pretvorilo u građevinsko zemljište, građani Novog Sada će debelo platiti: nasip se izmešta 500 metara u Dunav od njihovih para. Time se drastično uvećava profit investitora, ali i opasnost od poplava. Projektu „Novi Sad na vodi“ crveno svetlo su svojevremeno dali i JVP „Vode Vojvodine“ i Institut „Jaroslav Černi“. Ubrzo je rukovodstvo JVP smenjeno, a Institut privatizovan. Institut je kupio „Milenijum tim“, koji u trenutku dok pišemo ovaj tekst besoumučno seče šumu na Šodrošu, što je navodno priprema za izgradnju mosta, a na čelo „Voda Vojvodine“ postavljeno je nestručno lice, partijski bojovnik, koji ima zadatak da ispuni postavljene zadatke makar potopio grad.

Pluća grada

Već smo pisali o nedavno usvojenom novosadskom Generalnom urbanističkom planu i događajima koji su ga pratili. Ovaj dokument je izglasan uz fingiranu javnu raspravu i, po rečima struke, garantuje da će u budućnosti Novosađanima obezbediti da se guše u gužvi, smogu, skučenosti i klaustrofobiji. Pored niza drugih, najveća problemska tačka GUP-a vezana je upravo za Šodroš, a gradska vlast je na najprimitivniji način ignorisala mnogobrojne primedbe građana na ovaj plan (bezmalo 13 hiljada), proglašavajući pritom aktiviste „stranim plaćenicima“.

Naravno, tu je, nikako ne najmanje važan, ekološki aspekt. Šire područje Šodroša i Kameničke ade predstavlja zelenu oazu, takoreći pluća grada – tu ima mnogo zaštićenih vrsta životinja i biljaka, ono je prostor koje Novosađani koriste za rekreaciju, odmor i ribolov. U normalnim državama ovakav prostor bi se čuvao kao oko u glavi, a ova prirodna oaza, prelep dunavski rukavac okružen zelenilom, bila bi ponos grada i deo turističke ponude.

Umesto toga, vlast, zarad zaštite vlastitog i profita investitora, na aktiviste šalje policiju, privodi ih, podnosi prekršajne i krivične prijave, a ne bi li ih zastrašila koristi i kriminalne grupe, sa kojima – kao što je poznato – ima veoma dobru saradnju.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com