Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC na www.fcc.gov) objavila je da nema potrebe za uvođenjem posebnih pravila za internet provajdere, a koja bi se odnosila na uređivanje saobraćaja na mreži. Naime, postavilo se pitanje da li američki internet provajderi, pre svega oni koji korisnicima omogućuju pristup velikog opsega (broadband), favorizuju veb-sajtove kompanija sa kojima imaju komercijalne ugovore. Sumnja nije čak samo na favorizovanju, već i na onemogućavanju pristupa konkurentskim ili sasvim nezavisnim sajtovima.
FCC je najpre postavio pitanje sopstvene nadležnosti, budući da je njihov posao nadgledanje telekomunikacija uključujući i demonopolizovani telefonski i kablovski sistem u SAD. Budući da u Americi dvadeset miliona domaćinstava i firmi koristi „broadband“ pristup internetu, a čak 57 odsto ima kabloviski internet, deo javnosti smatra da to spada u domen FCC-ja. To jest, nemaju nadležnost da se bave internetom i sadržajima na njemu, ali imaju pravo da brinu o tome da li sve to uredno teče kablovima i telefonskim linijama.
Provajderi (kablovski i telefonski) reagovali su izjavom da bi vlada trebalo, pre svega, da brine o brzom razvoju telekomunikacione industrije, dok korisnici i proizvođači internet sadržaja zahtevaju pak od vlade da garantuje ravnopravnost bez obzira na „provodnik“ informacija.
Agencija se za sada elegantno izvukla iz prilično vruće debate konstatujući da je u interesu provajdera da nude najrazličitije sadržaje, te da bi mogli reagovati tek ukoliko se pokaže da neki od njih zaista nanose štetu konkurenciji ili koriste svoju poziciju kako bi pomogli poslovnim partnerima.
Inače, za slobodu prometa informacija internetom založila se impresivna lista kompanija (poput Majkrosofta i Epla) što ilustruje ozbiljnost situacije.
Ovaj spor, takođe, pokazuje da se internet u Americi ne doživljava kao mreža žica i kompjutera, već kao medij za razmenu informacija. Otud želja američkog „saveta za radio-difuziju“ da se drži po strani (iako pod njih spada i bežični prenos informacija). Sredstvo za prenos (kabl ili nešto drugo) po njima je sekundarno u odnosu na sadržaj i njihovo je samo da vode računa da ga neko ne zloupotrebi uvodeći ograničenja na pristup. Značaj interneta suviše je veliki da bismo dozvolili da ga ugrozi interes nekog monopoliste, poručuju potrošači.
Opasnost od blokiranja ekonomski nepoželjnih sadržaja još je veća kada se uzme u obzir najnovije istraživanje Pen stejt informatičke škole (http://ist.psu.edu) o navikama korisnika kod pretraživanja interneta. Ovo istraživanje govori da najveći broj korisnika upotrebljava samo jedan internet pretraživač (najčešće Gugl), a nakon upita uglavnom posećuje samo jednu ponuđenu stranicu i to onu koja se nalazi među prva tri ponuđena odgovora (iako se na listi često nalazi i nekoliko hiljada opcija). To govori o značaju zauzimanja „pol pozicije“ na pretraživaču, ali i o motivima za favorizovanje „prijatelja“ provajdera.
To što u Srbiji ova vrsta problema gotovo ne postoji ne govori o visokom stepenu slobode izbora koja na ovdašnjem internetu vlada, već o niskom nivou korišćenja mreže gde je pristup još uvek sam po sebi senzacija, a konkurencija sadržaja i usluga praktično i ne postoji.
