U budućnosti, ne tako dalekoj, fizički rad će za čoveka biti stvar izbora. Ko baš želi da nosi ili kosi, moći će, ali niko neće morati. U fizičkim poslovima čoveka će zameniti jednostavni roboti, napravljeni upravo za tu svrhu. To tvrdi Ilon Mask, prvi čovek kompanije „Tesla“, koja je pre neki dan predstavila svoj novi projekat – čovekolikog robota.
Takvi roboti nisu novost, u Japanu ih odavno razvijaju i niko se ne uzbuđuje previše. Delimično zato što se trapavo kreću i izgledaju poput kosmonauta na Mesecu. Ali, kada Mask najavi nešto, ljudi znaju da će to uskoro da nastane i biće komercijalno, odnosno dostupno barem onima kojima su dostupni „Tesla“ automobili.
„Teslin“ robot ima vitku figuru, visok je 172 centimetra, težak malo više od 60 kilograma, barem je takav nacrtan, pošto još ni prototip nije urađen. Moći će da ponese 25 kila, a da podigne 70. Kretaće se brzinom do osam kilometara na čas, brže nego čovek kada hoda, ali sporije od onoga koji trči, tako da će gotovo svako moći da mu utekne. Ne samo to, nego će svako moći i da ga savlada, ohrabruje nas Ilon Mask za slučaj da smo se uplašili kako bi takvi roboti mogli silom da nas potčine. Svoj optimizam objašnjava time što su „Tesla“ automobili već napola roboti, samo ih treba drugačije konstruisati.
Roboti bi, dakle, mogli da nam kuvaju, odlaze umesto nas u prodavnicu, stavljaju veš da se pere i posle ga prostiru i peglaju, da rade sve one poslove kojih nam je preko glave. Njihova humanoidnost je neophodna da bi se uklopili u svet pravljen po meri čoveka. Umesto lica imaće ekran koji će služiti za komunikaciju, uz govor i pantomimu, naravno, a moći ćemo da ga prilagodimo sebi učeći ga šta da radi. S tim da će njemu, zaista, biti dovoljno da mu pokažemo jednom.
Znači li to da će mnogi od nas ostati bez posla? Nikako. Čovek će se baviti drugim stvarima, za šta mu je bog podario mozak sposoban da rasuđuje i kreira. Nedostatak IT kadrova je značajan u celom svetu, koliko god da ih imate, godišnje vam treba barem još toliko, te za posao ne treba da brinete. Ali treba da se osposobite za tu profesiju, a to je već problem. Veći nego konstruisanje savršenog robota.
Suočeni sa činjenicom da godišnje iškoluju manje od pola od neophodnih 70.000 IT stručnjaka prosečnih mogućnosti, u Brazilu su osmislili tromesečni program doškolovavanja, koji država subvencioniše. Ne samo da je školovanje besplatno, već država studentima plaća smeštaj, hranu, daje im mali džeparac, čak ih časti sitnom sumom za uspešno okončano obrazovanje. Procenjuju da će tako najpre privući one koji bi se rado prekvalifikovali, ali ne mogu to sebi da priušte jer moraju da zarade za golu egzistenciju.
Takav pristup mogli bi i drugi da iskopiraju, pa i Srbija. Umesto subvencija, koje se sada nude i IT kompanijama, država bi mogla da deli stipendije, pa i da plaća svaki položeni ispit ili makar diplomski, što bi ubrzalo obuku, to jest učinilo je efikasnijom. Ne treba strahovati od podvale jer vam u IT svetu ionako ne traže diplomu nego procenjuju vašu sposobnost.
Takmičenje u jeftinoj radnoj snazi je izgubljeno u korist robota, na srednji rok, a Ilon Mask predviđa uvođenje osnovnog prihoda kao konstantu neophodnu da bi se uskladila ekonomska jednačina. U takvom društvu, gde primaš platu samo zato što si se rodio, neće biti neobično da te plate malo više da bi se obrazovao i bio društvu od koristi. Možda nam to zvuči kao utopija, ali kako li je tek praljama pre stotinak godina zvučalo predviđanje da će za koju deceniju svaka kuća imati mašinu za veš.
