Rijaliti na recept

Godinama, u jutarnjem programu, parkirana ispred Hitne pomoći, famozna Nada Macura podseća hronične bolesnike da „uzimaju redovno propisanu terapiju“. Pitao sam se zašto senilnost prati hronične probleme sa respiracijom ili kardio-vaskularnim sistemom. Takođe, u vreme slava, baš u ovo doba godine, upozorava gledaoce da ne preteruju tokom slavskih krkanja jerbo ‘oće da se sloši kad se naglo pretovarite.

Ipak, u Srbiji je medicina pre nekoliko dana zvanično uvela dijagnozu i terapiju tegoba nastalih preteranim gledanjem rijaliti programa. U najmanje dva registrovana slučaja, pacijentima se naglo pogoršalo zdravstveno stanje, uglavnom sa kardiovaskularnim tegobama. Prvi registrovan slučaj, sa dijagnozom i terapijom, prijavljen je u KBC Zvezdara kada je penzionerki Milanki (72) pozlilo u kasnim noćnim satima. Par dana kasnije, novine prenose gotovo identičnu priču iz Kruševca gde je od infarkta miokarda zamalo nastradala baka Ružica. Naravno, treba proveriti verodostojnost informacija, ali i dvaput je previše.

Priznajem da mi je u prvom momentu ova vest zvučala kao čuveni skeč iz Montija Pajtona o smrtonosnom vicu koji vojska koristi u specijalnom ratu.

Nažalost, zdravstveni problemi gledalaca nisu od juče. Jedna gospođa u Srpskom Krsturu je toliko dugo gledala rijaliti da se televizor pregrejao i zapalio se. Kuća joj je izgorela, a baka je smeštena u starački dom. Tamo su joj zabranili da neprekidno gleda rijaliti. Preventivno.

No, vratimo se Milanki kojoj se slošilo kada je njena omiljena učesnica „Parova“ posle ponoći započela svađu sa drugaricom i majkom (koje su takođe učesnice emisije) i rođenu mater nazvala kokoškom i drugim gadnim imenima.

Eto šta biva kada se pobrkaju televizija i realnost, odnosno kada identifikacija dobije patološke razmere. Televizija Hepi, baš kao i Pink, ima višegodišnje iskustvo sa zagriženim gledaocima koji tokom telefonskih uključenja plaču, viču, prete i šalju uvredljive poruke učesnicima emisije.

Rezultat je ponoćna poseta KBC Zvezdara i terapija koja osim lekova sadrži i rečenicu „zabrana gledanja rijaliti programa Parovi“.

Da je bilo koja druga zemlja u pitanju, ovaj slučaj bi ostao na nivou dramatične epizode. Kod nas stvar dobija drugačije razmere. Do pre samo par nedelja, ministar kulture Vukosavljević, Željko Mitrović, Vučić, REM i Ana Brnabić bavili su se rijaliti programima. Od danas se u tu priču uključio i ministar zdravlja Lončar jer postaje nadležan za medicinski aspekt ovog žanra, odnosno posledice predoziranja rijalitijem. Baš kao što slušamo opravdane apele da se samostalno ne uzimaju antibiotici ili lekovi za smirenje – predstoji nam ograničenje rijalitija iz medicinskih razloga. Radi se o psihosomatskom uticaju, gde kod hroničnih bolesnika pojačana emocionalna stanja stvaraju fiziološke probleme.

Predlažem uvođenja dijagnoze, odnosno šifre oboljenja, a pomenutu terapiju – odnosno izbegavanje gledanja „Parova“. Siguran sam da bi „Zadruga“ imala identično dejstvo, to je zloupotreba istog leka. I samo je drugi proizvođač.

Emitovanje ovih programa uopšte nije kontrolisano – 15 časova dnevno, uz nedostatak bilo kakvih ograničenja vezanih za uzrast gledalaca ili doba dana kada se program emituje.

Za mene postoji još jedna strašna realnost, koju pokazuje ova adikcija. Dame u godinama, verovatno bez drugog društva, satima gledaju rijaliti programe i emotivno reaguju na svađe u njima. Neko se, dakle, igra jakim ljudskim emocijama, koje generiše za potrebe zabave jer podsećam (baš kao i saopštenje sa Hepija) da se radi o zabavno-humorističkom programu.

Ova adikcija očigledno uspešno deluje, jer do danas nisam čuo da je nekom pozlilo kada se svađaju u Skupštini Srbije, ili kada u vestima vidimo da u svetu nepodobne novinare u ambasadi sopstvene zemlje seckaju na komade, kada u sitne detalje slušamo i gledamo kako je ubijena Jelena Marjanović, ili kada vidite sliku sa Kosova gde ni autobus iz Srbije ne može da prođe a da ne bude kamenovan. Gledateljke nisu imale emocionalnu reakciju na probleme u stvarnom svetu koje takođe svakodnevno gledaju na televiziji. Njihova identifikacija je vezana samo za starlete iz rijaliti programa i njihove porodične i ljubavne probleme.

Dakle, tajna je u minutima, ili tačnije sekundama trajanja određenog programa. Ako 15 sati imate Zadrugu i Parove, narod se navuče na njih i gleda ih ko svoje. Plašim se da će i političari shvatiti ovu poruku i pojačati svoje i ovako ekstenzivno prisustvo na malom ekranu. Ako 15 sati dnevno budemo gledali predsednika, ima da se rasplačemo na svakoj sledećoj konferenciji za štampu.