Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Koleginica Sonja Ćirić ovih dana piše o takozvanom „advokatskom planiranju”. To vam je ono kad investitor merka, čeka, gleda u sat – ako mu već nije volja da pre toga podmetne požar – i sačeka da istekne privremena zaštita nekoj zgradi s kulturno-istorijskom vrednošću.
A onda, dok Zavod za zaštitu spomenika razmatra da li da tu zaštitu produži ili proglasi trajnom, opština već udara pečat na dozvolu za rušenje. I bageri kreću. Malo-pomalo, nestaje kulturno nasleđe. Predratne vile ustupaju mesto grozomornim višespratnicama. Evo samo delića onoga što je srušeno i zbrisano:
Kuća koju je projektovao i u njoj živeo čuveni arhitekta Andra Stevanovića – projektant Narodnog muzeja i zgrade SANU – na uglu Gospodar Jovanove i Kneginje Ljubice, primer akademizma s kraja 19. veka; kuća predratnog revolucionara Filipa Filipovića, Takovska 37; Kosančićev venac 5, najstarija kuća u tom delu grada; Mutapova 9, arhitektonski biser iz 19. veka; zgrade između Trga Slavija i parka Manjež…
I ovako bi se moglo dugo, predugo.
A da i ne pominjemo slučaj Generalštaba, metastazirani Beograd na vodi, šta će sve u ovom pogledu doneti Ekspo i večita potreba ekipe na vlasti da i tu omasti brk.
Jeftina kopija Dubaija
Beograd neće postati Dubai ovom nesretnom gradnjom – investitorskim urbanizmom, kako to stručno zvuči – i potiranjem sopstvenog kulturnog nasleđa. Biće nešto drugo – jeftina i jadna kopija još jadnijeg kvaliteta.
Duže prošetajte gradom, zagledajte šta je ostalo, šta sve nestaje i šta je na mesto toga došlo. Nek’ ljudi koji se žale zbog blokada iskoriste ovaj đir da se podsete u šta se za 13 godina pretvorio glavni grad ove države. Nek’ se nagledaju te kič estetike i obesne megalomanije iz lične koristi – kakve god bile, površine koje su nekada odisale životom sada liče na užarene grobljanske ploče. Nek’ se nagledaju i kvartova novopečene elite gde pršti od luksuza i neukusa.
Nije stvar u tome da gradovi ne treba da se menjaju. Naprotiv. Međutim, samo okupatori brišu identitet bez milosti, uništavaju kulturno-istorijsko nasleđe i menjaju njegovu prirodu. I to rade da bi slomili kičmu okupiranog naroda.
A šta radi unutrašnji okupator? Sve isto, ali mu je novac na prvom mestu. On ne samo da ruši kontinuitet, lepotu i dokaz trajanja kulture, već se ugrađuje u to uništenje, ostavljajući svoj trajni trag na mestu nekadašnjeg blaga. Taj trag će ostati i kad oni odu. Jedini smisao koji ima jeste da služi kao opomena da se ništa slično nikada ne ponovi.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
