Foto: Google Street Wiew
Kao i investitorski urbanizam koji je porušio pola Srbije, i advokatsko planiranje deluje protiv gradova i njihovih stanovnika, samo sve po zakonu
Da li znate šta je „advokatsko planiranje“? Jeste, slično je „investitorskom urbanizmu“, recimo po cilju (zarada), po bezobzirnosti (zakon sam ja) i takvim stvarima, ali se – razlikuje.
Advokatsko planiranje je kad investitor sačeka da nekoj istorijskoj celini istekne privremena zaštita, pa pre nego što Zavod za zaštitu spomenika kulture odluči da li će da je produži ili pretvori u stalnu, u tom međuvremenu je moguće dobiti dozvolu za rušenje od opštine i dovesti bagere.
Najnoviji primer
Tako je pre tri nedelje srušena kuća čuvenog arhitekte Andre Stevanovića, na uglu ulica Gospodar Jovanove i Kneginje Ljubice koja je bila pod zaštitom države u okviru kulturno-istorijske prostorne celine „Istorijsko jezgro Beograda“, kao reprezentativni primer akademizma kraja 19. veka. Takođe, za ovu kuću je izrađen Detaljan urbanistički projekat za rekonstrukciju, njegov autor je Branislav Folić iz preduzeća Folić Arhitekti iz Beograda, i pre godinu dana je bio na javnom uvidu.
Pa ipak, kuća je srušena. Arhitekta Andra Stevanović, koji je u njoj stanovao, projektovao je zgradu Narodnog muzeja, Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici (sa Nikolom Nestorovićem), SANU, a na ćošku Kralja Petra i Uzun Mirkove stambenu zgradu čija je fasada obložena zelenim pločicama – Kuća sa zelenim pločicama, koja se izdvaja lepotom i u današnjem Beogradu.
A pre nje srušene su i…
Više od decenija ambijentalne celine su mete građevinskih mešetara. Tako je 2014. srušena zaštićena kuća iz 19. veka u Gospodar Jovanovoj 47 u kojoj je živela poznata jevrejska porodica Baruh, zatim kuća predratnog revolucionara Filipa Filipovića u Takovskoj 37 zbog „rekonstrukcije, konzervacije, dogradnje i adaptacije“.
U Mišarskoj ulici broj 3 na Vračaru investitor je slučajno ili ne, ovu predratnu kuću srušio baš nakon što je Istočnom Vračaru, gde se nalazila, istekao status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom.
Isto se desilo i vrednom predratnom zdanju na Vračaru u ulici Nikolaja Krasnova 4, čiji je status takozvane prethodne zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture istekao.
Godine 2022. porušena je najstarija kuća na Kosančićevom vencu kod broja 7 iako je pod najstrožom zaštitom, a istu sudbinu doživela je i ona kod broja 18. Zatim je srušeno i arhitektonski vredno zdanje iz 19. veka u Mutapovoj ulici broj 9, bez obzira na prethodnu zabranu inspekcije.
Radi izgradnje stambenog kompleksa na Slaviji, 2023. godine je srušen ceo gradski blok, gde su bile i kuće – spomenici kulture: zgrada Građanske štedionice iz 19. veka u ulici Svetozara Markovića 43 i modernistička stambena zgrada u istoj ulici broj 47.
Prošle godine je srušena vila u Krunskoj broj 66, od velikog značaja za kulturno-istorijsku celinu ove ulice.
Ima toga još. Po Vračaru, Starom gradu, svuda.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
