Rat na novosadskom Filozofskom fakultetu: Parapartijske trupe protiv studenata

Oko Rektorata u Novom Sadu dešavao se pravi mali rat: sa jedne strane studenti (da ne kažemo goloruki), a sa druge – aktivisti Srpske napredne stranke u raznim formatima i sa različitim modnim detaljima. Oni koji su formalno studenti i koji hoće da nastave da nesmetano drmaju Studentskim parlamentom Filozofskog fakulteta, oni u crno uniformisani i u trojke raspoređeni, sve sa kačketima, koji na studente-aktiviste bacaju za sada neidentifikovanu eksplozivnu napravu, kao i viđeniji stranački delatnici u skupoj odeždi.

Tu je – prema izjavama očevidaca, a i prema oku mobilnih telefona – bio i glomazni direktor pokrajinskog Fonda „Evropski poslovi“ Ognjen Dopuđ, koji je, sav zajapuren, fizički nasrnuo na studente. Vojvođanske „Evropske poslove“ vodi čovek od čije pojavnosti biste se uplašili ako biste imali tu nesreću da ga sretnete na ulici.

Navodno, tu se motao i megakontroverzni Marko Bosanac Boske, slavski kum SNS-a, lokalni kavgadžija, osuđivani nasilnik i vođa kriminalno-navijačkih grupacija koje sprovode različite vrste terora nad nelojalnim Novosađanima. Boske, inače, dobija silne novce od lokalnih i državnih firmi i institucija, koje raspoređuje onako kako mu se iz Stranke kaže.

Rat se završio tako što su dva studenta (Mila Pajić i Srđan Đurić) završila u Urgentnom centru, srećom samo sa lakšim povredama. Studenti su pokušali da spreče mimikriju zvanu izbori za studentski parlamen Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smatrajući ih i nelegalnim i nelegitimnim.

Veliki simbolički značaj

Već duže vreme ovi izbori izazivaju pažnju javnosti i prate ih incidenti. Zahvaljujući studentima koji su članovi organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) i koji nisu dopustili da glasanje za studentski parlament u ovoj instituciji prođe onako kako prolazi na mnogim drugim fakultetima, naravno ne samo u Novom Sadu, gde članovi vladajuće stranke i njihovi saradnici sami sebe biraju u ovo telo, bez ikakve alternative.

Parlament generalno nema neke velike nadležnosti, ali je bitno držati ga pod kontrolom da se iz njega ne bi izrodio nekakav širi studentski bunt. Osim toga, sistem autoritarnosti i kleptokratije nalaže da se imaju svi organi i sva tela držati čvrsto pod kontrolom, pogotovo ako se tu može muljati sa lovom i ne raditi ništa, odnosno raditi ono što ti, recimo, Boske i ekipa nalože.

Studentski parlament je i odskočna daska za buduće naprednjačke funkcionere, tu mogu da pokaži i dokažu lojalnost vođi i stranci.

Da parlament, uprkos malim nadležnostima, ima veliku političko-simboličku moć, kazuje činjenica da se protiv članova STAV-a dugo vodi medijska i politička hajka, koju predvodi sadašnji nesrećni premijer nesrećne zemlje i predsednik SNS-a Miloš Vučević.

Povod za pobunu

Izmenama pravilnika onemogućeno je da na izborima za studentski parlament učestvuje bilo ko osim stranačke ispostave SNS-a na Filozofskom fakultetu. I to je bio povod za pobunu. Ovu ispostavu predvodi osobnost pod imenom Ivana Macak, koja je bila – pazite sad –nosilac liste Ruske stranke na lokalnim novosadskim izborima. Protiv nje i njenog kolege Aleksandra Gajića je pre nekoliko meseci podnesena prijava za nasilje nad studentima. Kako je prijava prošla, možemo samo nagađati.

Uglavnom, oni su u međuvremenu nagrađeni dobro plaćenim poslom u pokrajinskoj administraciji.

STAV-ovci su isterali lisicu iz grma i do kraja razgolitili i javnosti pokazali pogubno delovanje SNS-a na fakultetima. I to jeste veliki uspeh u zemlji neuspeha. Treba li podsećati da je naprednjačko osedlavanje fakulteta u potpunoj suprotnosti za zakonski garantovanom autonomijom univerziteta?

Da li je društvo umrlo

Ali, i u ovom slučaju se postavljaju neka ključna pitanja. Da li će i ova, nasilna naprednjačka afera imati uticaj na građane i, pre svega, studente? Da li će pokrenuti i druge studente, i na Filozofskom i na drugim fakultetima u Novom Sadu i drugde, ili će većina i dalje gledati na sve ovo kao na nešto što se dešava na drugoj planeti? Da li će studenti-aktivisti koji se bore za elementarne stvari, elementarnu normalnost nepravdeno biti proglašeni „ekstremistima“ čak i od onih koji su kao protiv ove vlasti? Elem, da li je ovo društvo odista umrlo ili mu još uvek kuca srce i mozak nešto signalizira?

Ako studenti većinom budu ćutali na nasilje i svakovrsnu nepravdu, onda se moramo pomiriti sa sudbinom – sami smo sebe formatirali da budemo ovo što jesmo. Još dugo godina. Vukojebina civilizacije.