Biće „političke odgovornosti“, najavili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević pošto je u Novom Sadu četrnaest života zdrobljeno betonom.
Premijer je dometnuo da će se o „političkoj odgovornosti“ odlučivati hladne glave, a ne pod „hajkom“ sa društvenih mreža i da bi se zadovoljila „svetina“. To je njegov rečnik za ovu priliku.
Premijer je sigurno verziran u dvorskim igrama – zato je tu gde jeste. Ali, inače, ništa ne razume.
Ostavka, da bi vredela više od ničega, mora da bude moralni i lični čin. Samo takva ostavka, takva „politička odgovornost“, može nekome da se ubroji kao plus.
Za krivicu ima vremena
Neko je nešto prčkao oko nadstrešnice, ona je pala i pobila ljude. Da li su utege ostale bez oslonca, da li je streha bila trošna ili nadstrešnica preopterećena, šta je poremetilo statiku – to se sve može utvrditi, ako se hoće.
I ta stvar se zbilja ne rešava preko kolena ni na društvenim mrežama niti u intervjuima inženjera i arhitekata koji nemaju uvid u projekat, a kamoli u radove, i sve govore otprilike i uopšteno.
Za krivicu, dakle, ima vremena mada će i tu biti potrebno budno oko javnosti da ne bi pojeo vuk magarca i nikome ništa.
Za ostavke pak više vremena nema. Ko je nije podneo u petak popodne, eventualno u subotu – a nije niko – već je zakasnio. Sada ne treba ni da je podnosi.
Samo da pitam šefa
Moralni i lični čin, dakle. Kod moralne odgovornosti nema vaganja, rasprava, dilova i čekanja – ili se oseća ili ne. Ako se oseća, smesta se donosi lična odluka da se podnese ostavka – opet bez pitanja šefu da li ostavka sme da se podnese.
Minuli rad tu ne bi trebalo da igra ulogu. Za takav lični čin – u trenutku kad čoveka preplavi osećaj moralne odgovornosti – nije potrebno dotada biti anđeoski čist.
Branko Ružić je, recimo, prošlog maja lično i neopozivo otišao iako je naređenje sa vrha bilo da front ne sme popustiti, da niko ne sme otići.
Kreće cenjkanje
Pošto niko nije otišao nakon pada nadstrešnice, onda više i nema potrebe da ode. Bar da građani znaju na čemu su.
Jer, govoreći o tome da će se „politička odgovornost“ tek razmatrati, premijer narodu doslovno kaže da će se zakulisno trgovati, cenjkati, vagati čija glava da tobože padne.
A u stvari – imali smo već te primere – da se žrtvenom jarcu otvori zlatni padobran za meko prizemljenje.
To neće biti ni moralni ni lični čin, nego politička trgovina i krizni PR. Samo nastavak odbrane sistema u kojem nadstrešnice padaju na glave.
