Jagshemash!
(kazahstanski nacionalni pozdrav, kad bi se zezali)
Da ona nesrećna Ejmi Vajnhaus ne pije zarad svojih životnih bedaka, napila bi se zarad naših, samo da je znala gde je došla, a i šta će izazvati njeno teturanje i posrtanje po sceni tamo na Kalemegdanu. Umalo pa rat, b(l)og te veselio! Da je ovde na vlasti neka malo „tvrđa“ nacionalistička opcija, garant bismo tražili od USA da nam izruče stanovitu Čelsi Hendler, wannabe komičarku, inače ćemo im poslati svoju Šestu flotu ka Floridi, a i Velju Ilića pride, kopnenim putem; a ovako, pošto su na vlasti bezubi „izdajnici“, onda oni samo jalovo fejsbuče svoje besmislice. Kao izvesni Dragan Šutanovac, privatno lice koje, avaj, ne samo da se zove isto kao ovdašnji ministar odbrane i jedan od prvih ljudi prve među vladajućim strankama nego bogme i izgleda baš kao i taj ministar. Štaviše, ima običaj da sedi u njegovoj fotelji. I javlja se na njegov mobilni. I takođe je, gle, zet Miroslava Ilića. Ako to nije dovoljno zabrinjavajućih indicija, ne znam šta je!
Ako ste prethodnih desetak dana proveli na odmoru na nekom od senovitijih Saturnovih satelita, sigurno nemate pojma o čemu se radi: kakva Ejmi, koja Čelsi, kakav crni Gandra?! U tom slučaju, you lucky bastard, savetujem vam da se čim prije vratite odakle ste došli, jer ovde još neko vreme neće moći da se živi od neverovatno kretenskog izvora halabuke, svojevrsne mentalne zaraze koja se prenosi sajber-putevima, a rezultira masovnim lupetaranjem gluposti, i to povišeno-histeričnim tonom čija krešteća frekvencija izaziva trajno oštećenje sluha.
Eto, a sve je počelo nedužno, jednim „neuspelim“ koncertom posrnule britanske neosoul dive. No, kako je beogradski (ne)nastup bio nesuđeni početak povratničke turneje za Ejmi V, a kako ova jeste Uistinu Velika Zvezda, njen je krah globalno odjeknuo. A onda, znate kako biva: gde su mladi, tu je i šala, pa je tako i na nekoj šnj–žnj američkoj televiziji izvesna never–heard–of komičarka, u društvu još nekih never–will–hear–of likova nešto malo pročantrljala, što na račun pevačice, što na račun izvesnog Dregena Shootenowka, koji se predstavio kao ministar odbrane Srbije i profejsbučio svetu svoje nevažno i nekompetentno mišljenje o koncertu Ejmi V. Kakva poslastica za komičara bilo koje lige i klase: ministar vojni iz tamo-neke-zemlje (pa još sa, khm, dosta lošom reputacijom iz nedavne prošlosti; naime zemlja, a ne ministar) nešto javno propoveda o stvarima o kojima nema pojma niti bi ga javno imalo biti briga! Naravno da je Čelsi Hendler oberučke poentirala, i naravno da je na račun što ministra, što zemlje iz koje dolazi prosuta izvesna količina duhovitosti prilično traljavog kvaliteta… Mislim, biste li vi odoleli na njeno mestu? Nema šanse! Takve se bizarnosti moraju javno kazniti!
Avaj, onda je krenulo Ludilo. Odjednom su se kojekakvi prepoznali u kvaziuvredljivom (u suštini, naprosto zevzečećem, svesno „politički nekorektnom“, pravećem-se-blesavim) sprdanju Hendlerove i ekipe: kuku i lele, vređadu nam nacionalni ponos i dostojanstvo! To je gnusni udar na Srbiju i vaskoliko Srpstvo! Vatromet budalaština traje danima, neki bogati gastarbajter iz Nemačku najavljuje čak da ‘oće da tuži, i sve nešto tako, da te bog sačuva… A sve je u neku ruku zakuvao, ili bar podgrejao, fejsbučki alter ego ministra Šutketa: taj je na koncu još uspeo dodatno da izblamira i sebe i sve koji su dovoljno nesrećni da osete potrebu da se po bilo kojem osnovu identifikuju s njim. Kako? Najpre mu je kanda neko savetovao da malko oladi, da se ne prima, jer to i jeste poenta kod toga kad te neko, da prostiš, jebava: da se ne primiš. Ali, rodoljubno ministarsko srce nije izdržalo: okej, evo, neću se primim, ali ta Čelsi bi morala da zna da nismo mi Srbi, bre, tamo neke tikve bez korena pa da nas ona zajebava, i da zna ko su Tesla, Pupin i Milanković, a ako počem ne zna, pokazaće joj Novak Đoković! Uff. Pa, ljudi, mislim da je vaistinu već krajnje vreme da se u kabinet Borisa Tadića ugradi nekakav prekidač za fejsbuk, kojim bi mogao lako, brzo i trajno da pogasi sve naloge svojih nadobudnih saradnika… Ili još bolje, da ih sve drži trajno offline. Pitanje je treba li im i hemijske olovke ostaviti bez nadzora. Mobilne nikako!
Razgrtati put kroz haos šutanovačkih besmislica uzaludno je, ali hajde. Elem, ko su Tesla i Pupin? Američki naučnici iz jedne epohe, ali zašto je to važno u ovom kontekstu? Dalje, ko je Novak Đoković? Jedan dečko iz Beograda koji mašala odlično igra tenis, i od toga lepo zarađuje. So fucking what? Gde je veza između njih i njega, i gde je veza između njih i njega sa Šutanovcem i sa svima nama?! I gde je veza Tesle, Đokovića, Šutanovca, nas vaskolikih Srbalja, Ejmi Vajnhaus i neke konfekcijske te-ve alapače? I koliko moraš biti, hm, kulturno-civilizacijski čedan i netaknut da bi te ta vrsta „diskursa“ kakav je viđen u toj emisiji zaista „nacionalno uvredila“?!
Komičari često eksploatišu stereotipe; dobri to rade inventivno i subverzivno, ostali tek parazitiraju na njima. Saša Baron Koen, ekscentrični genije, stvorio je lik Borata Sagdijeva, novinara i multitasking primitivca iz Kazahstana; bitan deo njegove igre je u sledećem: nije samo Borat „izmišljen lik“, nego je i Boratov Kazahstan jedna izmišljena zemlja, koja sa stvarnim Kazahstanom ne mora imati ama baš nikakve sličnosti! A ima li načina da se pomisli da tih sličnosti ipak ima? Naravno: tako što ćete se ozbiljno „nacionalno uvrediti“ na sumanute Boratove zvizdarije. Isto je i sa Srbijom i nesrećnom Čelsi (mada ona, dakako, nije ni u ludilu Koenova liga – no, tu je stvar načelne naravi). Dragan Š. je svojim reakcijama simbolički postao isto što i kazahstanski zvaničnik koji se ljuti na Borata, što i ne bi bilo strašno da je on samo „privatno lice“. Oni koji mu terciraju u tome od stvarne Srbije prave onu Srbiju iz trivijalne sprdačine Čelsi Hendler, naknadno je „ozbiljujući“. Sve u svemu, uvek ista priča: rodoljupci vazda prave štetu i sramotu. Šerbulić? Smrdić? Oh, Gosh, what a bolshevik names!
