Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani… Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.
Ipak, od danas je vodič na raspolaganju svima koji bi da stanu na naše čelo.
1. Budite vraški neposredni. Ako ste u selu, hodajte kroz najveću prašinu, pomazite šugavo kuče, odlomite komad pogače iako je na njoj roj muva; ako seoski subaša hoće da vas poljubi u usta, ne uzmičite, primite taj izraz narodne prostodušnosti, sve ćete to isprati rakijom, s domaćinom ukrstite desnicu i ispijte nadušak čašu šljivovice, posle jednog ili dva ukrštanja ruku oči će vam se same ukrstiti.
2. Govorite narodnim jezikom. Ako vas već optužuju da imate preskup kabinet i glomazan izborni štab, zaposlite tu bulumentu da vam pronađe izraze iz Hajduk Stanka i iz Sprske trilogije, idite i u dublju, slavniju prošlost, pokažite da vam je narodni jezik iz doba Vuka Karadžića na srcu. Nabavite rečnike, knjige, brošure. Pratite redovno „Reč nedelje“. Možda se pojavi kamdžija. Ili tralje. O protivniku recite da je previše mamuzao narod, da dizgine više ne može zatezati, inače će mu i dorat i riđa sesti na jarmac. Iskopajte par poslovica pa ih duhovito primenite. Ako republička vlada nudi novac roditeljima poginulih vojnika (od kojih vojska traži odštetu natrag), recite: „Kad Ciganka ima masla, i po dupetu se maže“ (ovo možete upotrebiti samo ako ste osvedočeni prijatelj Cigana, ako se već zna vaš stav da su Srbi i Cigani braća vezana vekovnim dertom, sevdahom, karasevdahom, merakom i šišćevapom!).
3. Vozite se skelom, ako već nemamo cataru kao Crnogorci. Narod je od iskona alergičan na limuzine, stoga svaki kandidat mora biti snimljen na nekom narodnom prevoznom sredstvu. Šta ima primitivnije od skele? Ništa, idemo onda skelom preko Tise: budući predsednik Srbije ne boji se virova, život poverava starom skeledžiji, osobi kojoj iz džepa viri fićok rakije. Izborni štab morao bi na mapi pronaći i vrlet, predeo kroz koji se predsednički kandidat može probiti jedino na brdskom konjiću (drugi konjić nosi dva sepeta sa izbornim materijalom).
4. Grmite protiv nezaposlenosti. Recimo da ste već bili ili da ste još uvek savezni predsednik. Niste nikoga otpustili (osim generala Pavkovića koji se pak vraća kroz prozor kao predsednički kandidat), ponašali ste se kao da privrede i nema, bavili ste se sve samim suštinama, sad je prilika da se obratite sindikatima i da obećate jednakost i sigurnost za sve. Dušmani će reći „kako ga nije sramota“, neka ih, pas laje, vetar nosi.
5. Slikajte se pod šlemom. Proverite kako vam stoje šajkača, kamilavka, šubara, uveličajte svoje slike sa Sabora u Guči. Vaši protivnici su na godišnjicu petog oktobra podgovorili rudare da štrajkuju? Sad je na vas red da rudare, ako tako može da se kaže, navedete na vašu vodenicu (da, poseta nekoj vodenici, što da ne! nepismena starica koja melje li melje!). Budite što češće s rudarima, u oknu, u kantini, jedite neke splačine, iskopajte lično kantu uglja, udišite metan dok vas domaćini ne odnesu u ambulantu, neka vaše slike s rudarskim šlemom obigraju svet, neka birači shvate da se ne biste stideli rudarskog hleba, dobro, s tolikom školom ne biste bili baš onaj s krampom, ali s rudarskim šlemom izgledate kao poslovođa u Kolubari.
6. Ako ste pomalo guzati, budite vrhunski ošišani.
Malo ste širi u bokovima nego u ramenima? Kuvaćete se u sakou koji će koliko-toliko prikriti tu simpatičnu inverziju; ako kamermani i reditelji budu pravi rodoljubi, snimaće samo vašu kravatu i vaše lice. Zato morate biti odlično ošišani. Na brici je da odmeri veličinu vaših šišaka, ima da se dečački vijore na povetarcu: kako je samo nevin i neiskvaren ovaj čovek, mora se oteti svakome ko gleda dnevnik! Predsednički izbori su u velikoj meri i frizersko prvenstvo. Berberin čiji kandidat pobedi i sam će jednoga dana napisati knjigu, davaće intervjue: „Ko bi postigao više s vojvodinom lobanjom, licem i vlasištem?“, „Farbao sam predsednika Nebojšu ujutru i uveče“…
7. Napadajte sve koji se prezivaju na „čki„, koji su došli iz Bolivije, sa Sorbone, Pigala i sl. Dičite se time što ste rođeni u Srbiji, što niste došli iz rasejanja (u kojem, doduše, ne biste ni opstali poradi toga što nemate ni dovoljno kuraži ni snage ni kvaliteta), zahtevajte da se deca komunizma, taj dosadni porod neiskorenjivih titoista, prognaju iz Srbije. Budući da ste iz fine kuće, nećete reći „jeblo ih veslo koje ih prevezlo“, ostavićete biračima da sami do toga dođu.
8. Postanite i vi donator. Ne organa, to je odveć morbidno, nego glasova. Silne glasove koje biste zacelo bili dobili poklonite državniku godine! Zakačili ste se zbog „Galenike“ sa Đinđićem? Naudićete mu najviše ako se svoje ionako imaginarne pobede odreknete u korist Koštunice! Shvatili ste da je Čačak vaš zenit i plašite se fijaska na republičkim izborima? Odlično, recite da ste svojevremeno planirali da uđete samo u drugi krug, tu ste zamislili da se povučete u korist Koštunice. Povukli biste se čak i da ste u prvom krugu dobili više glasova nego on, ta zar ga niste onoliko čekali da se zakandidati?! Sad je Koštunica rekao da drugog kruga neće biti, ergo, vaša je misija završena, istorija će vas pamtiti kao srpskog viteza; ako vas se posle Vojine inauguracije Ljilja seti seti, ako ne, nikom ništa.
