Komentar
Rano je za krivicu, za ostavke kasno je
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Na šta ovo liči, stavili ste dve daske na trotoar i sad je to vaše! Prijaviću vas kad-tad!
Mrzim netolerantne ljude, sve bih ih pobio. Mrzim i nas koji trpimo nemaštinu, političare, siledžije… Ako od nekih ljudi zavisimo i strahujemo, sporečkajmo se barem sa onima koji su isto što i mi – niko i ništa.
1. Ne daj nikome da se ubaci u tvoju traku! Vozite, na primer, desnom trakom u Kneza Miloša, idete ka centru, držite propisno rastojanje, kad onaj iz leve trake daje desni migavac, hoće da vam se ubaci ispred nosa. Dodajete gas, trubite mu, kuda majmune! Ako ne odustane, nego se ugura ispred vas (da bi kukavički skrenuo desno ka Urgentnom centru), barem ste mu pokazali koliko je njegov marifetluk za vas bio providan, stavili ste mu do znanja da s vama ne može tako!
2. Ne dopuštaj nikome da ti trubi za svaku sitnicu! Vozite, uskoro treba da promenite traku, dali ste odgovarajući migavac, procenili gde možete da se ubacite a da nikoga ne isečete, pa ipak, kad ste već počeli da skrećete, magarac iza vas leže na sirenu i dodaje gas! Nemojte da vas mrzi, dajte sva četiri migavca, povucite ručnu, izađite iz kola: „Zašto trubiš i dodaješ gas, je l’ ti ta traka ostala od oca!“ Ako taj bude krupan, naoružan, uvek možete da kažete: „Majstore, svaka čast na refleksima. Isekao sam te, izvini, trebalo je ranije da se prestrojim ili da produžim do Krnjače, pa da tamo napravim polukružno…“
3. Ne prihvataj bez otpora sok od crvene pomorandže! Poručili ste sok od sveže ceđene pomorandže, kelner donosi čašu s bordo tekućinom i slamkom: „Šta je ovo, đus od paradajza!?“ „Ne, to je sok od pomorandže, od crvene pomorandže…“ „Ne volim sok od crvene pomorandže. Trebalo je da me upozorite ako nemate normalne pomorandže!“ „Šta sad da radim, ja sam ovo već kucao!“ „Ne zanima me. Raskucaj to i daj mi čašu mineralne!“
4. Ne dozvoli da te mušterija zlostavlja zbog sitnica! Radite kao kelner iako zaslužujete bolji posao, gost traži sok od ceđene pomorandže, vi mu donesete (na kvantaškoj pijaci pojavile se neke crvene pomorandže, jeftinije od ovih običnih, gazdi se ukus jako dopao pa njih nabavlja); ispostavlja se da gost ne priznaje crvenu pomorandžu, neće da je pije niti da je plati: „Niste naglasili da imate fobiju od crvene pomorandže, nisam znao da ste zavisnik od klasične pomorandže, da ste monoman! Crvena pomorandža je sto puta ukusnija od narandžaste, dobila je nagradu na sajmu kalemara u Kaliforniji, liznite samo…“ Uz osmeh prinesete sok njegovim ustima, kao detetu koje neće da uzme lek: ili će otpiti gutljaj ili ćete mu isflekati košulju, možda će cela stvar prerasti u još goru svađu, skot vam neće platiti, ali nije ispalo po njegovom, primorali ste ga da proba đus, da barem zna šta to toliko ne voli!
5. Ne obraćaj pažnju na frustrirane putnike! Vozite međugradski autobus, po svakom nevremenu, po ovim našim putevima, nemate ni Božić ni Badnji dan, vozite svakakvu fukaru, red je da sebi barem unekoliko ugodite: pušite, iako je pušenje u autobusu zabranjeno, stajete tamo gde imate dil s kafedžijom makar do odredišta preostalo još deset minuta, puštate muziku (najčešće sa traka koje ste kupili od svojih para), onda čujete nekog gospodičića: „Majstore, je l’ može ta muzika malo tiše!“ To ohrabri drugo zakeralo da pita ima li koja druga stanica… Naglo kočite, po cenu da se nekome prospe rakija ili surutka, otvarate vrata i vičete: „Evo, to je ta druga stanica!!! Sikter i ti što hoćeš tiše i ti što hoćeš vesti! Žalite se bogu! Izbaci im prtljag da ih više ne gledam!“
6. Ne dozvoli da te za tvoje pare neko šikanira zverskom muzikom! Seli ste u međugradski autobus, udišete mešavinu pravednog narodnog znoja, luka, rakije, mlečnih proizvoda i mokraće, na sve to vozač pušta jezivu muziku, ne zna se jesu li vulgarniji tekstovi ili glasovi izvođača, istrpite jedan sat, vidite da se numere ponavljaju, odete do vozača: „Majstore, možemo malo da se vozimo bez muzike ili da pustimo jednu od mojih kaseta? Baš da vidimo kako će putnici reagovati na promenu!“ Vozač će vas pogledati kao krme sikiru i reći vam da svoju muziku slušate na vokmenu ili kad odete kući, ponudiće vas da ostatak puta stopirate ili prevalite pešice, vaša akcija će u devedeset devet odsto slučajeva propasti, ali ste barem pokušali.
7. Postavi vlastiti saobraćajni znak ispred radnje! Ako vam ispred radnje treba parking mesto, ne budite lenji, uzmite dve jednake daščice, zakucajte ih jednu za drugu tako da liče na krov kućice za ptice, čestitam, iskreirali ste znak koji govori: „Odbij odavde! Zabranjeno parkiranje!“ Prvog dana motrite iza tezge, sad će neko naići, skloniće krović ili će ga naprosto pregaziti, ne, niko se ne usuđuje da pipne građevinu, teren kao da je miniran. Koliko efikasnije od gajbice za pivo! Gajbica je preteča ovog privatničkog saobraćajnog znaka, ali gajbicu je neko mogao i da zaboravi, poneki nervozni vozač usudio bi se da je skloni ili smrvi. Krović, međutim, pokazuje da se oko njega neko pobrinuo, a onaj ko se latio testere i čekića neće se libiti ni da svoju kreaciju brani.
8. Ne dozvoli da bezobraznici uzurpiraju gradsko zemljište bez naknade! Parkiraj svoja kola, iako nemaš nikakvu prodavnicu! Nerviraju vas privatnici koji gazduju trotoarom, postave dve daščice i to je jače od bodljikave žice, tu niko osim njih ne sme da parkira! Kružite kvartom, mesta nema, daščice jednako stoje, u jednom momentu i vama pukne film, sklanjate divlji saobraćajni znak, sedate u kola da ih napokon tu smestite, iz radnje izleću dva grmalja: „Pa zar ne vidiš da je zauzeto! Roba treba da nam dođe svaki čas! O ljudi!…“ Streljaju vas onim svojim preduzetničkim očima i vraćaju krović gde je bio, vi krećete dalje, nasilnici vas možda i ne čuju, vi im svejedno krešete pravo u brk: „Zakupite parking ako vam treba, kakav je to način, stavite neke daske i sad je to vaše! Prijaviću ja vas kad-tad!“
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Zašto toliko ljudi ima potrebu da „opomene“ da nije Noć veštica nego Sveti Luka? Misle li ljudi da su onda bolji pravoslavci?
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve