Foto: Marija Janković
Vredi li se još jednom zapitati u šta su to Vučić, Vulin, Gašić, Brnabić, Vučević i ekipa pretvorili Srbiju? Vredi li po ko zna koji put meriti dubinu moralnog ponora naprednjačkog režima? Pokušaj sprečavanja građanina Srbije da uđe u zemlju kao sumnjiv i nepoželjan, svedočanstvo je beščašća bez presedana
Režim Aleksandra Vučića ničeg nije sramota. Baš ničeg. Niko nikad nije toliko ponizio vlastitu zemlju, njen Ustav i zakone; niko i nikad sa nivoa vlasti nije bolje pokazao svoju uličarsku prirodu. Mada je Šešelj van parlamenta, njegov duh i metode caruju.
Čitalac zna: državljaninu Republike Srbije, bivšem Načelniku generalštaba i predsjedničkom kandidatu na proteklim izborima Zdravku Ponošu, policija nije dopustila da uđe u vlastitu zemlju iz Hrvatske. Zašto? Zato što je „bezbjednosno problematičan“. Ako hoće preko Batrovaca, mora sačekati agente BIA da ga ispitaju. Njegova porodica s kojom je bio u automobilu, neka se snalazi.
Postoji li išta opskurnije, ogavnije i gluplje? Pa ako je Ponoš tobože sumnjiv, valjda bi Vulin, Bata Gašić i njihov trust pilećih mozgova željeli da uđe u zemlju. Ovako su samo našli izgovor da mu direktno priprijete protjerivanjem – druga kvalifikacija ne postoji.
Vrijedi li se još jednom zapitati u šta su to Vučić, Vulin, Gašić, Brnabić, Vučević i ekipa pretvorili Srbiju? Vrijedi li po tko zna koji put mjeriti dubinu njihovog moralnog ponora i beščašća?
Naravno, Ponoš nije zadržan na granici ni zbog kakve „bezbjednosti“. U pitanju je nešto sasvim drugo.
Prvi razlog je pokušaj demoniziranja i diskreditiranja pod Vučićevim sloganom „Neću na more, hoću u Jasenovac“. U tom duhu, naprednjaci vode džihad protiv srpskih turista u Hrvatskoj i podižu nacionalne tenzije. Na suprotnoj strani je Ponoš. Točnije – u njegovim kompetentnim i promišljenim istupima, javnost je prepoznala glas razuma. Zato je i izložen ovoj odmazdi: zadržavanjem na granici poslije boravka u rodnoj kući u Kninu, režim ga je želio naslikati kao odroda i sumnjivca. A kako ima i hrvatski pasoš poput gotovo svakog Krajišnika, eto i najboljeg dokaza “kakav je Srbin“.
Drugi razlog za odmazdu nad Ponošem posebno je mučan i odvratan. U pitanju je namjera da ga ponize pred porodicom po metodu siledžija iz podzemlja. Konkretno – da Ponošu i njegovim najbližim stave do znanja kako za njih ne vrijedi ustavno-pravni poredak. Ako ovo nije mafijaška poruka predsjedniku Pokreta Centar Srbije da se mane politike, što li onda jeste?
Nakon što je obavijestio javnost o zadržavanju na granici preko ono malo preteklih profesionalnih i nezavisnih medija, Zdravko Ponoš je ušao u Srbiju. Agenti BIA nisu došli da ga ispitaju, niti mu je objašnjeno zbog čega je i po čijem naređenju zadržan. Taj je očito procijenio da je postigao ono što je želio.
Riječ je o upozorenju svakome tko digne glavu i suprotstavi se bezakonju autokratske vlasti da nikada nikad neće biti siguran što ga i odakle može strefiti. Zdravko Ponoš nije pokleknuo pred ovom mafijaškom prijetnjom države. Sada smo svi mi ostali na potezu.
P.S: zadnji put kada je srpska policija na granici sprečavala Srbe iz Hrvatske da uđu u Srbiju desio se 1995: hapsili su ih i izručivali Arkanu kao topovsko meso. Toliko o Vučićevim izjavama da se „Oluja“ neće ponoviti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
