Kompanija Mercedes Benz odlučila je da ponudi taksistima u Srbiji najnoviji model C 200 CDI sa ful opremom za 10.000 eura, doduše bez carine i poreza. Takođe, svima koji su u poslednjih deset godina kupili automobile „skinute sa osiguranja“ osiguravajuće kompanije nude da ih legalizuju uz veliki popust, odnosno da plate 30 do 50 odsto od tržišne cene. Naravno da je reč o šali (izvinjavamo se smesta Mercedesu i osiguravajućim društvima), ali pomislite samo kako bi taksisti i vlasnici spornih vozila navalili na salone i šaltere da iskoriste ovako neverovatnu ponudu.
Kao što je ovakva ponuda nezamisliva, podjednako je nezamislivo da će korisnici piratskog softvera u Srbiji navaliti da ga legalizuju bez obzira na to što su velike svetske softverske kuće spremne da im pruže, za svetske prilike, izuzetne uslove. Debata o tome šta su izuzetni uslovi vodi se već izvesno vreme u rasponu od simbolične nadoknade do popusta od 60 odsto za nešto stariju verziju (dve do tri godine) nekog programskog paketa. Novi softver nigde, pa ni kod nas, neće biti niti jeftin niti na nekom velikom popustu, već će morati da se plati onoliko koliko košta.
Agencija za razvoj informatike i interneta Vlade Republike Srbije najavila je ovih dana pokretanje procesa legalizacije kompjuterskog softvera i to u tri faze. Prva, zelena, trajaće šest meseci i svi koji budu legalizovali piratski softver za to vreme imaće izvesne pogodnosti i popuste. Narednih šest meseci trajaće žuta faza tokom koje će olakšice biti manje, a upozorenja ozbiljnija. Konačno, posle godinu dana kreće crvena faza (baš kao kod EPS-ove tarife), na snagu stupa i počinje da se primenjuje zakon o zaštiti intelektualne svojine koji obuhvata kompjuterski softver i prekršiocima slede žestoke kazne. Na udaru će se pre svega naći firme i oni koji softver koriste u profesionalne svrhe (zarađuju na njemu), dok se na obične korisnike neće vršiti pritisak. Slična praksa važi svuda u svetu gde je korišćenje softvera uređeno, a iskustva pokazuju da je, bez obzira na odsustvo kontrole, i kućni softver u najvećoj meri legalan.
Reakcije značajnog broja korisnika (ponajviše profesionalaca) bile su negativne, mnogi se žale da je softver preskup te ga je nemoguće ukalkulisati u cenu i ostati profitabilan. Međutim, verovatnije je da je reč o razmaženosti koja je posledica decenije vladavine pirata. Jer, dobro opremljen računar za profesionalni rad i sa legalizovanim softverom u najvećem broju slučajeva neće dobaciti ni do onih hipotetičkih deset hiljada eura za mercedes, koje bi svaki taksista izvrnuo na sto sve osvrćući se da li je u pitanju skrivena kamera. I, naravno, kupio bi jedan da pravi posao, a ne pet-šest tek da mu stoje u garaži. Slično će biti i sa softverom, a mnogi će se posle legalizacije čuditi šta im sve nije trebalo u računaru i koliko on sada brže radi.
Ostaje samo da navijamo da semafor proradi kako treba, odnosno da vlasti ne popuste pod nekim pritiskom i upale trepćuće žuto.
