21. decembar
Nepoznati počinioci provalili su u stan koji mi je bio dat na privremenu upotrebu i čuvanje. U 20:45 otključao sam vrata, iznenadila me je najpre promaja, potom nered koji je bio iznad mog proseka, tek onda sam video da su vrata terase širom otvorena, prozor spavaće sobe isto tako, sa kuhinjskog stola nestalo je sto eura (dvesta maraka), vrata zamrzivača takođe behu otvorena, posetilac je u lopovskoj hitnji bio razderao i plavu kovertu nađenu u spavaćoj sobi, ali je u njoj našao više od stotinu ceduljica s naslovima tekstova koje sam hteo da uvrstim u knjigu, mora da je rekao „jebale te cedulje, gde su ti pare?!“, ne znam jesam li ga prekinuo ili ga je pazar iz kujne zadovoljio, tek posetilac nije odneo ni laptop, nije ukrao tamburu, ostavio mi je mogućnost da na svoj, njemu dosadan, nerazumljiv i prespor način nadoknadim ono što sam u pohari izgubio.
U nemogućnosti da to uradim drukčije, nepoznatom počiniocu zahvaljujem za ispoljenu uviđavnost i osećanje mere. Ne nagovaram ga da sa svojom strukom prekine, toliko baš ne verujem u snagu pisane reči, ali bih cenio kad bi otišao na neku drugu lokaciju, mada će on i zbog vlastite bezbednosti i što dužeg radnog staža gledati da šara.
Za sve je kriv fikus koji je venuo. Gane, moj drug iz JNA koji mi je poverio na čuvanje stan u Jusufa Trbića, očekivao je da brinem o stanu i o fauni koja obuhvata palmu, tri saksije muškatla i ostareli fikus.
Starinu sam zatekao u stanju koje je bilo daleko od sjajnog, mislio sam da će ga moje prisustvo preporoditi, ali se to nije baš desilo: kad god sam bio u kući, fikus je bio zračen kompjuterom, roletna koju sam uredno spuštao kad god sam izlazio iz kuće verovatno ga je ometala u fotosintezi (s kojom je kuburio i pre mog useljenja). U četvrtak je Gane svratio da uzme skije, a fikus je bio u stanju gorem nego ikad dotad, delovao je kao krzno divljači koje su izgrizli miševi i moljci, Gane je preporučio da roletnu odškrinem ne bi li samrtnik uhvatio koju zraku zubatoga sunca…
Palmu sam na podsećaj i zamolbu Ganetove tetke (koja je suvlasnica mog stana) uneo sa terase čim su počeli prvi mrazevi, poslao sam Ganetu e-mail pod naslovom „TV Palma na sigurnom“ i zaboravio na nju, Gane, međutim, koji se u duši počeo opraštati od fikusa, usredsredio se sad na palmu, pogledam je i ja, nekolike grančice počele su pomalo da žute, pa i da se malo kao suškaju, zemlja u saksiji beli se i takoreći cakli, zašto sam mislio da je palmi potrebna jedino toplota, jesam li se uzdao u kišnicu koju je akumulirala dok je bila pod vedrim nebom?…
– Zalivaš ti ovu plamu?
– To je pustinjska biljka.
– Nije.
– Sad jeste.
Palma je dobila vodu, fikus dnevnu svetlost, provalnik dvesta maraka. I ja ću dobiti svoje, jer sam i kao baštovan i kao čuvarkuća doživeo fijasko. Gane kaže da je moje humano preseljenje iz Jusufa Trbića na zasad nepoznatu lokaciju bord stanovlasnika bio planirao i nagovestio nezavisno od pomora biljaka i od provale, i zaista, bilo je reči da Srpsku novu godinu dočekam negde gde je grejanje bolje i gde je telefonska centrala bolja, ali je provala pala u zao čas, ako tako može da se kaže: zar nismo i Miloševiću rekli da njegovo izručenje nema nikakve veze sa američkim ultimatumom koji je isticao te noći?
24. decembar
U novoj godini i psi lutalice imaće čemu da se poraduju. Pravilnik o načinima i metodama hvatanja i zbrinjavanja pasa i mačaka lutalica (u daljem tekstu: beskućni ljubimci) kaže da će uličare ubuduće hvatati higijeničari, a ne šinteri, drugo, higijeničari će misiju obavljati u posebnoj odeći i obući, neće kao šinteri nastupati u civilu. Promena naziva značiće puno kako samim higijeničarima (koji će službeni naziv deliti sa babaserama) tako i njihovim klijentima kojima se dlaka kostrešila i na sam pomen reči šinter. Šinter je životinjski mrtvozornik, grobar. Šinter, ako i uhvati neku životinju, ne čini ništa da se ova oporavi od pothranjenosti, studeni, nasilja i sl., za šintera je dobar pas mrtav pas, dok će higijeničar učiniti sve da biće uhvaćeno njegovom humanom omčom bude vakcinisano, nahranjeno i u roku od šest dana vraćeno vlasniku (ako je reč o nestaloj osobi).
Razume se da će životinje ubrzo zapamtiti i prepoznavati odeždu higijeničara, ali to i jeste ideja: da se za vlastito dobro životinje same predaju organima gonjenja, kao i da prijavljuju druga lica koja nemaju stalno mesto prebivanja.
Psi i mačke moći će još po nečemu da prepoznaju svoje dobrotvore. „Politika“ je svojim prenumerantima dočarala kako će se ponašati osoba koja bude ponela titulu higijeničara: „Sa određene udaljenosti, higijeničari će prvo morati da posmatraju životinje i njihovo ponašanje, a zatim će im prilaziti blago i s boka i isto tako polako, uz priču će im stavljati omču.“
&
Slobek je iz Haga naredio da kormilo SPS-a preuzme Mirko Marjanović, s tim što je Marjanovićev mandat strogo ograničen – direktor Progresa odmenjivaće Slobu dok ovaj bude odsutan, možda je odsustvo prejaka reč za nepriliku u koju je Milošević upao; da sam ja u Hagu, ja bih odonud zapovedio Mirku da pripazi Partiju dok sam ja na pauzi.
Neću još da mislim na to gde ću stanovati, neću više da oplakujem tih dvesta maraka koje su se verovatno obrele na tržištu opijata, šta Bin Ladenu vredi njegovo bogatstvo, šta Slobi pomaže to što nije imao smisla za sticanje materijalnog bogatstva, mladi čovek koga je nužda naterala da se uzvere na moju terasu ko zna iz kakve je porodice, neću da ga proklinjem zbog te čak i za moje prilike sitne krađe, zbog njegovog takoreći nestašluka…
Zadremao sam pokriven „Politikom“, to je ono kad malo sanjaš, malo sâm upravljaš radnjom: higijeničari posmatraju provalnika (mog!), motre na njegovo ponašanje, prilaze mu blago, s boka, i isto tako polako, uz priču, stavljaju mu omču.
