Nedeljni izbori u Nemačkoj bili su najtešnji u poslednjih pedeset godina, što znači da je borba za svaki glas bila žestoka. U takvim kampanjama birač često biva zbunjen i nije siguran koji od kandidata će mu doneti boljitak. Nemački sajt Valomat (http://www.wahlomat.de/) ponudio je interesantno rešenje za ovu dilemu u obliku testa. Posetiocu se postavljaju pitanja o njegovim interesovanjima i političkim stavovima na koje može da odgovori sa: da – ne – neutralan sam – nemam mišljenje. Na kraju pritiska taster za rešenje koji mu daje odgovor na pitanje koja je partija najbliža njegovim političkim stavovima.
Pitanja ima 27, a bazirana su na političkim programima partija koje se takmiče. Budući da su formular sastavljale četiri organizacije-instituta za izučavanje politike, ne treba sumnjati da su mogućnost manipulacije i navođenje birača da se opredele za neku od partija svedeni na minimum. Sajt ima samo nemačku verziju, a testiranje je obustavljeno kada je počelo pravo glasanje, tako da se sada mogu samo analizirati rezultati.
Kao i sve druge, i ova internet anketa ima mnogo manjkavosti i njen rezultat se ne poklapa s izbornim rezultatom. Čak u toj meri da FDP ima 26 odsto glasova iza vodećeg SDP-a (sa 29 odsto). U realnosti FDP (slobodni demokrati) dobili su 7,4 odsto. Moguć zaključak je da su njihovi birači u većoj meri prisutni na internetu, kao i da je njihov program bliži onima koji koriste internet (mladi i obrazovani). Međutim, kada se nađu pred listićem, birači očito slede neke druge principe i, kažu analitičari, vezuju se za ličnost a ne za program. Ono što internet anketama nedostaje jeste procena kako da se njihovi rezultati „prevedu“ u stvarnost. U ovom slučaju rezultat FDP-a trebalo je deliti sa tri, dok se rezultat CDU (18 odsto po anketi, 38,5 odsto na izborima) množi sa dva i još nešto.
Na ove rezultate utiče mnogo faktora, od strukture korisnika interneta do njihovog udela u ukupnom broju stanovnika i interesovanja za anketu. Za razliku od uobičajenog ispitivanja javnog mnjenja, ovde anketirani sâm traži da popuni upitnik, što takođe dodatno iskrivljuje sliku. Internet ankete ne mogu s potpunom sigurnošću da spreče jednog korisnika da glasa više puta, pod svojim ili tuđim identitetom. To ponekad daje komične rezultate, najčešće navodi na pogrešan zaključak, mada mediji takve ankete naprosto obožavaju. To je razumljivo, budući da je upitnik lako postaviti na sajt (naročito kada postoji samo jedno pitanje) i onda malo pričekati da se nakupe odgovori. Potom se rezultati objavljuju, uz napomenu da je reč o internet anketi, ali bez isticanja da je to sasvim nebitno i neadekvatno ispitivanje javnog mnjenja na osnovu kojeg nije moguće izvesti bilo kakav zaključak.
Kvalitet upitnika „automatskog birača“ u Nemačkoj jeste u činjenici da postoji interakcija između korisnika i ankete. U zbiru je rezultat nebitan i, kao što se ispostavilo, pogrešan. Ali, u konkretnom slučaju, korisniku daje odgovor na pitanje koliko je u svom političkom izboru iskren prema sebi.
