Nema ničeg goreg nego kada radost zbog nabavke novog gadžeta zameni ljutnja jer vam je isti napravio ogromne neprijatnosti. Upravo to se dogodilo mom poznaniku kada je dobio službeni „smart“ telefon najnovije generacije. Naravno, požurio je da u njega stavi karticu, ne sluteći zlo. Aparat je zatražio ažuriranje, na šta je on pristao, ubeđen da ništa rđavo ne može da se dogodi. Naročito na službenom broju čija je potrošnja limitirana.
Avaj, već posle nekoliko minuta aparat je bio spreman za korišćenje, ali je broj blokiran jer je probio kredit, u ovom slučaju četvorostruko!
Problem je u tome što moj poznanik nije odmah isključio mogućnost prenosa podataka mobilnom mrežom i ažuriranje obavio negde na bežičnom internetu. U tom slučaju cela operacija, inače neophodna, ne bi ga koštala ni dinara.
Ali, šta će vam pametni telefon ukoliko njegove mogućnosti možete da osetite samo kada ste kod kuće ili u kafiću koji ima vajerles mrežu? Suština je da vam je on na usluzi uvek, u kolima za navigaciju, prodavnici za upoređivanje cena, na ulici kada pokušavate da pronađete adresu na koju ste se zaputili. Osećanje da ćete taj komfor skupo platiti čini da se osećate nelagodno i da počinjete da mrzite spravu koja bi trebalo da vas čini srećnim.
Problem je u zastarelim cenovnicima mobilnih operatera u Srbiji. Oni prenos podataka, kada je van ponuđenog specijalnog paketa, računaju po ceni od pedeset do šezdeset dinara po megabajtu (a šta je danas megabajt?). Tako da vas ažuriranje može koštati od petsto do deset hiljada dinara u zavisnosti od toga šta radite. Pritom se proces ne prekida kada vam istekne kredit, jer je u pitanju jedna operacija.
U specijalizovanim paketima megabajt je, slušajte ovo dobro, i do sto puta jeftiniji! Umesto pedeset, košta pola dinara. Takav raspon cena zvuči kao drastična kazna za neupućene, kao telefoniranje u inostranstvo sa hotelskog telefona, što je poznato kao notorna otimačina para.
Baš kao i korisnici, i mobilni operateri moraće da se prilagode tome da se pametni telefoni, ako to ime još uvek ima smisla, koriste drugačije nego dosadašnji, da je kod njih akcenat na megabajtima, a ne na minutima razgovora. U suprotnom razvijaće se mreže mreža (bežičnih) po gradovima gde će se korisnici kačiti na Vajber ili Skajp ignorišući operatere u potpunosti.
Dakle, neophodna je i reorganizacija paketa i smanjenje cene prebačenog kilobajta van paketa usluga jer su se vremena promenila.
No to nije jedina opasnost za onoga ko ispadne tupan zbog mudrog telefona. Mobilni operateri svuda u svetu promet podataka računaju brojeći pakete koje su poslali ka korisniku. Korisnikov telefon broji samo one koje je primio. Tamo gde je mreža slabija, ta razlika može da bude drastična, do te mere da telefon ne primi ništa, a operater mu pošalje svašta i to uredno zavede u troškove. Oni baš nesrećni plaćaće to po kaznenoj ceni a otrežnjenje će biti bolno. Mnogi odlični telefoni dobiće tako status animir dame koja na račun naivčine naručuje najskuplji šampanjac u dogovoru sa vlasnikom noćnog kluba. Umesto da nam budu pouzdani, stalni partneri, zbog čega su i izmišljeni.
