Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Milomir Jaćimović štrajka glađu ispred Banovine u Novom Sadu. Doskora je s njim gladovao i njegov maloljetni sin. Nisu nevidljivi za vlast – u rano jutro 13. novembra zaposleni u zgradi pokrajinske vlade potrgali su poruke podrške srednjoškolaca kraj njihovog šatora. Time je Maja Gojović poručila Vučiću kako se i ona „bori“.
To bi bilo sve. Da je Jaćimović u stanju da kao i do sada besplatno prevozi studente, već bi ga skleptale režimske zapatije. Doduše, već su mu uradili svaku ogavnu pakost koja im je pala na pamet: pritvaranja, drakonska kažnjavanja, otimanje autobusa od kojih živi. I sve na pravdi boga.
Jaćimović nije narkodiler ili korupcionaš. Da jeste, već bi za njega zalegle medijske trovačnice i cjelokupna naprednjačka stranka. U toj situaciji, lako je zamisliti Gojković na rubu živaca, izobličene bolne grimase Brnabić, kolutanje očima i zapjenjenost Jovanova… Naravno, predsjedniku Srbije i cijelog Ćacilenda bilo bi gore od samog štrajkača glađu.
Ali ništa od toga. Jaćimović je samo „običan čovjek“ kojem je nečovječni i izopačeni režim uskratio elementarnu egzistenciju.
Zašto prolazi šikanu kakvu niko nije prošao u novijoj istoriji Srbiji? Ovaj samohrani otac nikome nije prijetnja. On samo radi ono što govori i u što vjeruje, oboje garantirano Ustavom i zakonom svakom građaninu pa i njemu.
Čitalac dobro zna što je uzrok Jaćimevićevog stradanje. Naime, Vučić i njegovi seizi na primjeru tog čovjeka zastrašuju i ponižavaju vlastiti narod. Jer ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako vam je poslije svega što on prolazi ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, možda ih sutra neće biti ni za vas.
Kleptokratska i antinarodna kasta na vlasti nastoji da Srbija prestane biti zemlja za sve nas. U njoj svoje mjesto imaju Marko Kričak, Šešelj i D. J. Vučićević, ali ne otac i sin Jaćimović.
Odavno je poznato da su bahate siledžije teške kukavice. Vučić i ekipa tresu se od straha pred Miloradom Jaćimovićem. Sve su probali, ali ga nisu slomili. Isto vrijedi i za Dijanu Hrku… Oni su istinski narodni heroji.
Podrška i uticaj koji imaju potiče iz posvećenosti, odvažnosti i spremnost na ogromne lične žrtve. Time se zapravo zauzimaju za toliko drugih „običnih ljudi“ kakvi su i sami. Bilo tko može pogledati i poslušati njih i usporediti ih sa kamarilom na vlasti. Odmah će mu biti jasno da su poštenje, istina, pravda i ljudskost na strani majke, oca i sina.
Jaćimović i Hrka simbol su svog tog „običnog“ svijeta u čije ime govore i koji ih savršeno razumije. Svako sada zna da se pod neljudskim i pogubnim naprednjački režimom više se nema kud.
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
