O predizbornoj kampanji postoje dobra i loša vest. U stvari, više loših vesti.
Krenimo prvo sa dobrom: kampanja se bliži kraju, a ionako nije bila duga.
Loša vest je da se cela „kampanja“ svela na naprednjački blickrig, neku vrstu metaverzuma u kome Vučić ne vreba više samo sa bilborda i celovečernjih televizijskih programa, nego i sa TikToka i iz slušalice – kad vam zazvoni telefon, dobre su šanse da je kol-centar Naprednjaka.
Loša vest je i što se u kampanji otišlo u dosad neispitane dubine, sa sve privatnim porno-snimcima u jutarnjem programu. I uz već uobičajeno nonšalantno ignorisanje afera i marifetluka.
Što bi predsednik na svako kritičko pitanje rekao u intervjuu jednom drugom nedeljniku: Prvo, to nije tačno, a mi imamo institucije pa neka ispitaju, uostalom šta su vaši sve radili i koliko su pokrali?
Inače je kampanja bila metiljava i čemerna, uz utisak da je ukupna opozicija uradila manje od onoga što je u užasnim uslovima realno mogla.
Listi „Srbija protiv nasilja“ ostao je još miting u utorak uveče da popravi utisak koji bi bio još lošiji bez ProGlasa kao neke vrste prateće muzike koja je izbila u prvi plan.
Nedemokratska kampanja
Da je opoziciji lako – nije. O nedemokratskim uslovima je više dosadno i govoriti. A upravo je blesavo što smo maltene oguglali na čitav Vučićev metaverzum.
Da ne idemo dalje od dva teksta koja je juče objavilo „Vreme“. U jednom se navodi da su Vučić, Vlada i partija pojeli četiri petine informativnog prostora na većim televizijama i da je naš predsednik skoro 90 odsto vremena bio prikazan u pozitivnom svetlu, kao najlepši i najpametniji.
U drugom, jedan istraživač javnog mnjenja otvoreno priznaje da nije uspeo da uradi kako valja anketu u Beogradu jer je kol-centar SNS-a „zatravio“ sve – toliko su zvali ljude, da se svima smučilo da se bilo kome nepoznatom javljaju.
Može se kukati na te i na još hiljadu stvari – od tovarenja ljudi u autobuse i na spiskove podrške, do upravljanja mafijom.
No, od kuknjave nikakve vajde, od bojkota je bilo još manje. Opozicija je morala da trči trku u takvim uslovima. Njeni lideri zakleli su se građanima da su kadri da i ovako pobede SNS, makar u Beogradu. Još uvek to ponavljaju, sokoleći birače.
To je možda još jedna dobra stvar kampanje. Pošto anketama ne verujemo ni kad su objavljene – neizvesno je, iako se zna ko je favorit.
I vlast i opozicija se makar retorički oštre za pobedu – tako u nedelju, kad se prebroje listići, neće moći da izbegnu ni odgovornost ako ne bude po njihovom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
