Da. Da se nijednom akademiku ne da više nijedan dinar, da im se uskrate ti njihovi kabineti, sale, a zgrada da se privede nameni, drugoj dakako. Galeriji SANU svaka čast, doklen od samih akademika ne vidim ja nikakovu vajdu, zaista, kakva je korist građaninu Srbije od toga što tolikim velikanima daje krasnu zgradu, akademski dodatak (kakav izraz) i štošta što mene mrzi da istražim? Ima zacelo i među akademicima ljudi čiji je rad na polzu otečestva, ali šta će takvima uopšte akademija?! Kad ostare žive fino od tantijema za svoje izume i patente, naprosto primaju penziju ako su bili zaposleni, ili su možda sami sebi poput zanatlija uplaćivali staž!
&
Kad sam prvi put bogohulio nije mi bilo baš svejedno, šta ako mi velikani duha (i samo jedan dovoljan je da me srubi) odbruse, ako tačku po tačku opovrgnu i štaviše ismeju moj pamflet, ali koji bi akademik pao tako nisko da objašnjava smisao i uzvišenu svrhu postojanja akademije! Naletim nedavno opet na ono što Dragoslav Mihajlović reče o okrutnim Dinarcima i gnjecavim Šumadincima, potonji nikako da se spasu dinarskog iga (dinarskog ega, može i tako), au, za ovo li ja otkidam od usta, i ne samo ja koji ovo po službenoj dužnosti još i čitam, nego i neko u čije selo ne dopiru novine koje su sa strahopoštovanjem štampale akademikovu reč i misao, umesto da mu kažu: „Radije se prisetite kako ste pisali ‘Petrijin venac’, ovo o Dinarcima je otužna, dosadna starosedelačka žalopojka, pa onda ovaj poklič, da se karagorštaci vrate svojim kozama, zar nije oduran i jeftin?!“
Neki akademik baš u ovaj mah radi nešto od čega ću i ja profitirati, a tome njegovome radu pogoduje to što ima kabinet sav u hrastovini kud ne dopire ni inače prijatna vreva pešačke zone; ima do objavljivanja toga izuma, projekta, primene novostvorene vakcine da prođe još neko vreme, u međuvremenu gledam i slušam pripadnike SANU koji nastupaju uživo ili prosvetljuju živalj epistolama.
&
Odmoren od obaveza na Pravnom fakultetu, senator Republike Srpske i član SANU Kosta Čavoški vinuo se do televizije B92 da u dublu sa Ljiljanom Bulatović, ekermankom Ratka Mladića, slisti Borku Pavićević i Natašu Kandić, lakovernice koje je novi svetski poredak ubedio da se u Srebrenici desio zločin. Hagiografkinja g. Bulatović ushićivala se „generalom časti“, pravednikom u čiju dušu nedostojni ne mogu da privire, dobro, ti makar nisi u Akademiji, akademika je pak trebalo opomenuti, možda i oterati sa časa, ali avaj, to nadilazi moći mlade voditeljke (kao i mnogo čije uostalom): „Gospodine senatore, šta je smešno!?“ – trebalo je da mu kaže kako kakva mlada učiteljica. „Ako je bilo genocida ne treba da se smejemo, ako ga nije bilo, ako je nastradalo par stotina Muslimana i jedna Srpkinja, opet ne treba da se smejemo! Ako se general časti i pravednik obreo u Hagu, gde će mu pre suđenja izvaditi šest zuba, opet ne treba da budete toliko nasmejani! Ili vas toliko veseli što niko osim vas ne zna šta je corpus judicatum?!“
&
Nekoliko dana docnije – veličanstveni skup protiv očijukanja Srbije sa NATO paktom, visoki pokrovitelj je DSS čiji prvosveštenik nije ni došao na skup (nadam se da je živ i zdrav, da nije otišao Bogu na istinu a njegovi sledbenici da od nas to kriju ne bi li nekolicina njih ušla u Skupštinu na narednim izborima), sa bine grmi Željko Cvijanović, pljunuti Če Gevara, samo da pusti bradu i metne beretku, pa besedi Dobrica Erić, za kojeg sam dugo mislio da je pseudonim, sve dok ga nisam video na televiziji sa torbicom o boku – nemački romantičar koji luta šumama, bere lekovito bilje, hvata leptire kako bi ih iz prve ruke opevao, e, njega je, reče, jedan stariji čovek pitao kud se zaputio, pesnik mu kazao, idem tamo i tamo, zato i zato, deda je pitao zna li šta znači NATO, član UKS-a nije znao pa mu je deda otvorio sanjalačke oči: „Nacistička antisrpska teroristička organizacija“ – blago narodu koji ima takve dede, parafrazirao bi da je živ drug Tito svoju bljezgariju o omladini.
Sumnjam da se susret odigrao neposredno pre nego što će umetnik izići na binu: ili je cela stvar antidatirana, što je kao stvaralački postupak dopušteno, ili je upravo Dobrica taj deda! Podozrevajući i sam da je sklepao tešku karabudževinu autor je svoju rođenu dosetku za svaki slučaj stavio u usta čestitom starini! Ali, ova dvojica nisu iz SANU, iz SANU je stiglo samo pismo Matije Bećkovića: „Zvati Srbiju u NATO isto je što i zvati Jevreje na izlet u Aušvic!“
Nije li i to razlog da olimpijsko pleme kompletno izvedemo na sistematski pregled, da merodavna državna komisija preispita sve te zasluge, doprinose domete, zenite i šta ti ja znam, a naročito da naučno ustanovi šta bi se desilo stanovništvu kad bi SANU bila ugašena kao nelikvidna banka, kao mlekara koja više nema kooperante ni mušterije.
&
More, da nisi ti za NATO, pošto nemaš lepu reč za one koji se paktu protive?
Ne, nisam za NATO, pitanje da li je Srbiji tamo mesto smatram dosadnim kao ono da li su Crnogorci Srbi i kao pitanje ima li život ikakvog smisla ako ode Kosovo. NATO je isto što i SKJ nekoć: hoćeš u državnu službu, učlani se prvo u partiju! Mogu da zamislim stvarnost bez NATO-a, kao što sam mogao i bez SKJ, u mojoj utopiji ni JNA nije bila potrebna, sa onolikim oficirima, kasarnama, oruđem, oružjem, džebanom, sa mitom o neprijatelju koji poput ajkule nikad ne spava, koji lovi naše vojne tajne i jedva čeka da nam borbeni moral ma i nakratko opadne ne bi li nas shodno svojoj ulozi okupirao i držao pod svojom čizmom, ali SKJ i JNA su meni uz nos postojale, tako postoji i NATO, šta mu ja mogu.
