Komentar
“Ubačeni elementi”
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Ako vam kažem da sam napravio aplikaciju koja uparuje kravatu sa čarapama, da li vas zanima podrobniji opis? A ako bih na to dodao da sam je upravo prodao za, recimo, pedeset miliona dolara, da li se stepen vaše radoznalosti menja.
Svojevremeno, u veselim osamdesetim, Stiv Džobs je objašnjavao da se više studenata pojavljuje da ga sluša kada gostuje na njihovom univerzitetu zato što žele da vide čoveka koji je zaradio pola milijarde dolara pre tridesete nego zato što ih stvarno zanima šta to on ima da kaže. Takav odnos ceo svet ima i prema vesti da je kompanija Epl kupila servis Šazam za, tvrde mnogi, 400 miliona dolara. Inače, nijedna strana ne otkriva tačnu cifru. Na neki način Šazam podseća na onu aplikaciju sa početka priče. Samo što umesto uparivanja garderobe daje odgovor na pitanje koju pesmu upravo slušam.
Šazam je nastao u Londonu 1999. godine, dakle pre pucanja prvog internet balona, kada se još verovalo da sve što napraviš na internetu donosi ogromne pare. Dugo je izgledalo da su autori ove aplikacije žešće omašili, toliko dugo da su trojica od četvorice izašla iz priče pre nego što se ona ovako monumentalno materijalizovala. U međuvremenu je Šazam postao obaveza za vlasnike ajfona, bio je, takoreći, deo „prve ugradnje“, gotovo da je stizao sa telefonom. Čim bi neka pesma zasvirala, Šazam bi vam iz potaje i nepogrešivo šaputao o čemu se radi. Niste čak morali da idete na internet, baza podataka sa „otiscima prstiju“ pesama nalazila se na vašem telefonu, za slučaj da zaglavite na pustom ostrvu.
Iako se na internetu, poslednjih dana pogotovo, vrte ogromne pare, i dalje je 400 miliona dolara cifra zbog koje se zviždi. Zato su se mnogi bacili na analizu zašto je Epl kupio nešto bez čega je, možda, mogao.
Prvi odgovor je kao i u sportu. Uzimaš igrača koji ti ne treba da ga ne bi kupio neko drugi i zakomplikovao ti život. Drugi odgovor je mnogo zanimljiviji. Šazam je za ovih 18 godina postojanja napravio fantastičnu bazu muzičkih navika desetina miliona korisnika. Znaju šta ko voli. A mnogi će vam reći da umeju dobro da procene čoveka na osnovu njegovog muzičkog ukusa. Nusproizvod, a vrlo profitabilan, jeste to što se na osnovu tih navika može predvideti, pa i nametnuti neki budući hit. Znamo šta ljudi vole da slušaju i možemo da pretpostavimo šta bi im sledeće „leglo“ pre nego što oni to i sami shvate.
Ali, najzanimljiviji i za nas najinteresantniji odgovor ponudio je bloger ZDNeta. On tvrdi da je muzika sasvim nebitna, već da je Epl privučen sposobnostima Šazamovih programera da upravljaju velikim bazama podataka i da filtriraju rezultate po nekom kriterijumu. Najmanje je bitno što su to radili s muzikom, dokazali su se kao sposobni, pa i uporni (18 godina), a Epl će već umeti da im smisli neko poslušanje.
Ovo je dobra preporuka za srpske startapove. Nije bitno da li zaista imate dobru ideju (kravate i čarape) već to koliko ste duboko ušli u materiju, odnosno rešavanje problema. Na ceni nisu oni koji imaju rešenje, već oni koji umeju da rešavaju. Jer se oni prvi bave starim problemima, a kupuju se oni koji će umeti da se bave novim.
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve