Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Često se pojavljuju priče kako velike društvene mreže planiraju da uvedu pretplatu. Ili barem privilegovani pristup za one koji su spremni da plate. Te se glasine temelje na ispravnom stavu da se ne može dobiti nešto, a da zauzvrat ne daš ništa. To jest da je nemoguće da koristimo fantastične mogućnosti Fejsbuka, Tvitera ili Instagrama besplatno.
Istina je da se taj pristup već debelo plaća i to iz naših džepova, posredno doduše. Biznis modeli ovih kompanija bazirani su na reklamiranju koje ukršta podatke koje im mi bez ustručavanja dajemo i pažnji koju posvećujemo tim reklamama kada nam se pojave svuda na mreži. Domaće medijske kompanije postaju sve svesnije gubitka novca od marketinga koji odlazi Guglu i Fejsbuku, a taj je novac ugrađen u sve što kupujemo. Dakle, plaćamo već lepo i debelo, a velikim društvenim medijima ne pada na pamet da to pokvare tražeći nam neki dinar preko.
Zato je interesantan koncept nove društvene mreže koju je upravo lansirao Džimi Velš, osnivač Vikipedije. Mreža se zove WT.Social i osnovna razlika u odnosu na sve koje sada imamo je u tome što u nju ne može tek tako da se uđe sem ako ne platite.
Velš smatra da je model Fejsbuka, Gugla i Tvitera suštinski pogrešan i da ljudima treba omogućiti da do kvalitetnog sadržaja dođu bez doniranja svojih podataka (dakle, da sačuvaju privatnost) i da ih ne gađaju reklamama. S druge strane, mnogi njegovi poslovni neuspesi dokaz su da je altruizam slabo gorivo te je on smislio novi model. Onaj ko želi da se druži i razmenjuje informacije u sigurnom prostoru to treba da plati 12 evra mesečno ili 90 evra godišnje (sto dolara).
Budući da je svestan kako to nisu baš male pare, Velš nudi i besplatno učešće, ali takvi moraju da se strpe da ih ova mreža primi. Za sada je primljeno 25.000 ljudi, tek 200 je platilo da uđe preko reda odnosno smesta. Budući da sam na listi čekanja (99376), ne mogu još da vam posvedočim kako je unutra. Ali su argumenti gospodina Velša prilično ubedljivi.
Tvrdi da je mana sadašnjih društvenih mreža to što ih je zbog ideje „besplatnosti“ preplavio slab i trivijalan sadržaj. Istovremeno, ne postoji osećaj zajedništva da bi se suprotstavili pojavama kao što su „lažne vesti“ i druge prevare. Na njegovoj mreži korisnici će se protiv toga sami boriti, čisteći oko svoje kuće, baš kao što pročišćavaju Vikipediju od netačnosti.
On smatra da je njegov biznis model dobar i logičan jer ne traži od svakoga da plati, ali veruje da će biti dovoljno osvešćenih koji su spremni da ideju podrže svojom pretplatom i privilegovanijim statusom. Čime će omogućiti i ostalima da uživaju, a možda i da prelome i za kvalitetan sadržaj daju koliko daju za mesečnu pretplatu na dva video-servisa poput Netfliksa ili HBO-a.
Projekat je u embrionalnoj fazi, ima otprilike tri zaposlena divelopera i ogromnu energiju osnivača nevoljnog da prihvati bilo čiji sponzorski ili investitorski novac. Zaigrao je na našu svest i savest. Vredi li ona 12 evra mesečno?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve