Svako ko je (bio) niko sanja ili je sanjao taj trenutak gde se pojavljuje na vratima nekog prestižnog i važnog mesta, a nemilosrdni vratari se rasklanjaju da mu omoguće prolaz jer su ga prepoznali. Nema propusnica, zagledanja u sliku, pozivnicu, traženja imena na spisku, pozivanja na ne znam koga i molećivog pogleda. Ili srdžbe posle odbijanja.
E, tako bi ubuduće mogao da izgleda naš odnos sa kompjuterom. Umesto pasvorda logovaćemo se pogledom ili palcem, predviđaju eksperti za kibernetičku bezbednost.
Ideja nije nova, nešto slično predviđao je Bil Gejts još pre desetak godina tvrdeći da su pasvordi prevaziđeni i generalno nesigurni. Ako je dobar, pasvord se teško pamti. Ako se lako pamti, brzo će ga provaliti. U međuvremenu su kamere i senzori napredovali i pojeftinili, kao i softver koji ih pokreće.
Pasvord od brojki i slova (najmanje šest, obavezno mešano) osnov je naše današnje bezbednosti. Dobra strana je da takav pasvord na izvestan način štiti vašu privatnost. Ako kreirate tajni nalog na društvenoj mreži, na primer. Ili u nekoj banci. Ako nas primoraju da se logujemo biometrijski država bi, kada joj to zatreba, mogla da naloži vlasniku mreže ili banke da mu preda biometrijsku bazu i da jednostavnim upoređivanjem sa sopstvenim arhivama dođe do svakog korisnika. Biometrijsko logovanje olakšalo bi praćenje, bilo da su u pitanju komercijalni ili službeni razlozi. Mnogima se to nimalo ne dopada.
Loša strana pasvorda je da lopovi prečesto kradu spiskove tih šifri, što onih za pristup nekom sajtu, što onih za mejl, banku, osiguranje ili nešto treće. Postoje i programi za razbijanje. Pasvord je, kažu, postao krajnje nesiguran način da se zaštitite.
Majkrosoft najavljuje da će u svom novom Vindouzu sa brojem deset ukinuti pasvorde kako bi nam olakšali korišćenje. Biće dovoljno da sednete pred kompjuter i svi vaši nalozi će postati pristupačni. Ako ustanete da biste otišli do toaleta oni će se zatvoriti i niko od kolega neće moći da šacuje ili se poigrava. Zapravo, svaki kompjuter sa tim operativnim sistemom dočekivaće vas tako, baš kao i vaš mobilni telefon ili pametni sat.
Taj sistem prepoznavanja zove se FIDO (Fast Identity Online). Tačnije, reč je o udruženju (www.fidoalliance.org) nastalom pre dve godine u februaru 2013. baš zbog potrebe da se nešto učini za bezbednost na mreži, budući da su pasvordi postali zamorni i nesigurni. U udruženju, sa plaćenom članarinom, nalaze se gotovo sve značajnije kompanije od Gugla, Alibabe, Samsunga do Vize i Majkrosofta. Ali svi koji prihvate pravila mogu da primene FIDO tehnologiju. Bitno je reći da FIDO radi samo na uređajima koji je nalaze na nekoj mreži, internetu ili lokalnoj.
Nadajmo se da će ta tehnologija biti dovoljno osetljiva. Jer zamišljam zajapurene ispred bankomata kako vrište na FIDA koji neće da ih pusti do njihovih para. Ima i gore. Dođeš na posao, sedneš za kompjuter i gledajući u mrtav ekran shvatiš da si otpušten.
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
