Da je kojim slučajem građanin Srbije, Bil Gejts bi danas imao malu radnju za popravku kompjutera i sanjao bi da se zaposli u Telekomu. Takav je moj doživljaj komentara programera iz Srbije na vest o tome koliko je Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu čovekove okoline platilo za izradu sajta „Očistimo Srbiju“.
No, hajdemo redom.
Sajt www.ocistimosrbiju.rs naručen je po ceni od 25.000 evra i neke kolege su mi na to skrenule pažnju. Nisam bio impresioniran sumom, pomalo se razumem u tržište, makar u onaj ozbiljan deo, i mislim da se radi o prihvatljivom budžetu za ozbiljan sajt. Sa naglaskom na „ozbiljan“. Okej, blizu gornje budžetske granice iz jednog vrlo praktičnog razloga. Pomenuta suma, naime, uklapa se u takozvanu javnu nabavku male vrednosti koja se može obaviti bez tendera, sa najmanje tri konkurentne ponude. To je plodno tle za nameštanje konkursa, ali i jedini način da se sajt napravi. U suprotnom, tenderski postupci trajali bi godinama. Ali, da ne ulazimo u tu temu.
Kada sajt pravi ozbiljna, registrovana firma, koja zapošljava dizajnere i programere, koristi legalan softver, plaća porez, ima portfolio na sopstvenom sajtu, onda pomenuta suma nije enormna. Moje iskustvo je da se dobar sajt pravi najmanje šest meseci, a zašto je tako mogli bismo nadugo da pričamo. Najduži deo procesa je dogovaranje i predomišljanje naručioca. Recimo da to traje pet i po meseci.
O tome koliko košta izrada sajta na Zapadu nije korektno govoriti, prosto različiti smo svetovi.
Dakle, cena mi nije bila sporna, ali mi nije bilo jasno o kom sajtu govorimo jer sam ih na toj adresi pronašao tri! Jedan krajnje primitivan, bezvredan, verovatno stari. Drugi simpatično dizajniran, ali svakako neambiciozan i znatno ispod planiranog budžeta. I treći koji je u pripremi i teško je reći kako će izgledati na kraju, pa je nezahvalno procenjivati ga sada.
Izjava činovnika Ministarstva da je „sajt rađen u CMS-u“ i da je to opravdanje za cenu, posledica je nepoznavanja materije, to je kao kada bih ja tražio veći honorar za tekst jer je pisan kompjuterom. CMS je skraćenica za način upravljanja sadržajem na internetu, nema veze sa programiranjem ili dizajniranjem.
Ali ono što me je iznenadilo bili su komentari ljudi koji u Srbiji izrađuju veb-sajtove, a koji su kritikujući sajt i budžet listom govorili o tome šta mogu da naprave za petsto ili hiljadu evra. Ne mogu da se otmem utisku da se radi ili o potpunim amaterima (ne verujem) ili o ljudima koji duboko potcenjuju sopstveni rad. Jedno je to što je malo ko u Srbiji spreman da pristojno plati izradu pristojnog sajta, osim poneke institucije, a nešto sasvim drugo unižavati sopstvenu profesiju objavljujući svetu da se izrada veb-sajta meri u stotinama evra.
To što tržište potcenjuje nečiji rad i znanje ne znači da je tržište u pravu, što se u Srbiji pokazuje tako što tržište ne podstiče, već ubija razvoj. To što dizajneri sajtova prihvataju da njihov posao vredi taman toliko koliko je tržište spremno da plati, a spremni su i da spuste cenu, ozbiljniji je problem. Ovo im je bila prilika da kažu koju o nerealnim cenama, a iskoristili su je da dodatno obezvrede sopstveni rad.
