Foto: Jaroslav Pap/Tanjug
Desilo se što je manje-više bilo i očekivano. Radio 021 je javio da je građevinska inspekcija zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine zbog pucanja zidova i drugih oštećenja, dok se ne proceni stanje konstrukcije. Ova oštećenja su nesumnjivo posledica radova na podzemnoj garaži, od čije su izgradnje stručnjaci odvraćali
Novosađani je još uvek nazivaju Banovina, jer se u njoj nekada, po završetku izgradnje, a pre početka Drugog svetskog rata, nalazilo sedište Dunavske banovine, odnosno Banska uprava. Delo je čuvenog modernističkog arhitekte Dragiše Brašovana koji je, uzgred, autor i beogradskog hotela „Metropol“ i zgrade BIGZ-a. Uz Petrovaradinsku tvrđavu je najprepoznatljivija građevina glavnog grada Vojvodine, i nalazi se, po pravilu, na ono malo novosadskih razglednica što se još gdegod štampaju. U njoj stoluje Pokrajinska vlada, a iza nje se nalazi, kao sastavni deo kompleksa, zgrada Vojvođanskog parlamenta.
Za vreme „nenarodne“ demokratske vlasti u ovom kompleksu je bilo veoma dinamično, a danas je to – u dobroj meri – kuća duhova u kojoj sede i platu primaju provereni naprednjački kadrovi. Obesmišljena autonomija se koristi isključivo kao mehanizam za zapošljavanje poslušnika, kao što je to bilo devedesetih. Više ima vlasti u nevladinom sektoru, nego u vojvođanskoj administraciji, reći će cinici.
Oko kompleksa se donedavno nalazio lep, uređen park, sa negovanim zelenilom. A onda je naprednjačkoj vlasti, koja voli beton i samo beton, a uživa u seči drveća, palo na pamet da reši problem parkiranja u centru grada tako što će u Banovinskom parku, odnosno ispod njega, napraviti jednu od četiri planirane podzemne garaže. Park više ne postoji, a urbanisti upozoravaju da se rešenje saobraćaja u centru grada ne krije u pravljenju garažnih kompleksa u gradskom jezgru. One, naime, samo privlače dodatni saobraćaj. A gradska vlast je počela izgradnju dve ogromne podzemne garaže u strogom centru, pored banovinske i onu u centralnoj gradskoj Ulici Modene. Planirane su još dve: jedna na Trgu republike, a druga na uglu Uspenske i Šafarikove ulice.
Ubranisti, među kojima i čuveni profesor Darko Reba, smatraju da garaže treba smeštati na obodima centra, a da se gužva rešave boljim gradskim saobraćajem i ograničavanjem ulaska automobila u opterećene gradske delove, po ugledu na zapadne gradove.
Ali, naprednjaci struci ne veruju, pogotovo kada se ona sukobljava sa njihovim profitom. Mnogi građani su iskazivali bojazan, upravo zbog nepoštovanja struke, kakve će posledice garaže ostaviti po okolne građevine. Odnosno, kakve će posledice naprednjački inženjering ostaviti na grad.
“Planirana” oštećenja
A potom se desilo ono što je manje-više bilo i očekivano. Radio 021 je javio da je građevinska inspekcija zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine zbog pucanja zidova i drugih oštećenja, dok se ne proceni stanje konstrukcije. Ova oštećenja su nesumnjivo posledica radova na podzemnoj garaži. Od zaposlenih u zgradi Skupštine može se čuti da su oštećenja zidova viđena u podrumu, prizemlju, kao i na spratovima, na strani koja je bliža gradilištu. Po njihovim rečima, deluje da nije došlo samo do pucanja zidova, već i oštećenja vodovodnih i kanalizacionih cevi, piše portal Radija 021.
Predstavnici izvođača radova, preduzeća „Javne garaže“, kojeg su osnovali „Inobačka“ (firma koja dobija mnoge državne građevinske poslove) i austrijska kompanija „Best in Parking“, nonšalantno su rekli da su oštećenja planirana i da će biti sanirana. Strah izaziva činjenica da je popucao i pločnik oko garažnog gradilišta u Ulici Modene i da je potencijalno ugrožena još jedna čuvena novosadska građevina – Tanurdžićeva palata.
Posledice naprednjačkog ošljarsko-lukrativnog urbanizma Novosađani već žive. Nekada udoban grad danas liči na divlje naselje, prenapučeno predimenzioniranim zgradurinama, sa neverovatnim saobraćajnim gužvama i smećem koje ispada iz prepunih kontejnera. „Grad koji se razara građenjem“, kako se to često kaže. Građevinsku inflaciju ne prati izgradnja infrastrukture.
Ostaje bojazan da će posledice naprednjačke vlast u budućnosti biti još i gore – nadati se samo da će Novi Sad proći bez ozbiljnih katastrofa i ljudskih žrtava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Pre neki dan je usvojen Generalni urbanistički plan za Novi Sad. Protest ogorčenih građana doveo je do sukoba sa policijom i privatnim obezbeđenjem koje je angažovala novosadska vlast. Zbog čega je GUP za mnoge Novosađane skandalozan, nakaradan i konfuzan detaljno je objasnio Nedim Sejdinović u tekstu koji je objavljen još u februaru. Gradska vlast je bila gluva za primedbe građana
Statistički podaci kažu da je ogroman procenat stambenih jedinica poslednjih godina kupljen kešom. Po nekim analizama, čak 88 odsto nekretnina plaćeno je gotovinom, a ostatak – kreditnim zaduženjem. Po drugima je razmera tek nešto drugačija – 80 prema 20 odsto. Stručnjaci kažu da u pitanju nije “žuto” već “crveno svetlo” za uzbunu, i da ovakav omer neumitno pokazuje da je u pitanju “veličanstveno pranje para”, viđeno samo u nekim južnoameričkim zemljama. Naravno da među onima koji su keširali novac za nekretnine ima i dosta onih koji su pošteno prihodovali u zemlji ili inostranstvu, ali ti – procenuju eksperti – nisu u većini
Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave
U naredne dve godine planirano je da se u Novom Sadu izgradi najmanje milion kvadratnih metara, ili oko 20.000 stambenih jedinica. To će definitivno dovesti do prezasićenja, a onda će se bajka o ogromnom prosperitetu polako privoditi nesrećnom kraju
