Od svih neobičnih stvari koje zapažam boraveći na Olimpijadi 2012. posebno mi je zanimljivo bilo to što je u Londonu sve manje knjižara. Daleko od toga da ih nema, naročito onih koje čuvaju tradiciju britanskog knjižarstva, ali neke koje su procvetale devedesetih, sada su ugašene. Mnogi ne bi zažalili, izgledale su manje-više kao robne kuće, ali činilo se tada da je to dobar biznis.
Objašnjenje za ovu pojavu stiglo je pre neki dan. Kompanija „Amazon“ objavila je da je kod njih prodaja elektronskih knjiga prevazišla prodaju papirnih izdanja, prvi put u istoriji, i to za nekih sedam odsto. Mnogo je tumačenja zašto je to tako, počev od toga da je to rezultat popularnosti „Amazonovog“ čitača kindla (mereno je isključivo na „Amazonu“), kao i da se knjige generalno bolje prodaju, i štampane i elektronske, samo ove druge malo više. Tri puta više, preciziraju u „Amazonu“, dok drugi izdavači priznaju da ovakav trend postoji, da se treba spremiti, ali i da je prerano da se kaže da je papirnoj knjizi odzvonilo. Naprotiv, njih raduje porast prodaje elektronskih knjiga jer se radi o novim, mladim čitaocima za koje su strahovali da će potpuno odbaciti knjigu kao medij.
Budući da nema sabranih podataka svih izdavača, ostaje nam da uzroke ove pojave procenjujemo na osnovu ličnih iskustava. Ja sam svoje prikupljao u londonskom metrou. Pre desetak godina tamo su dominirali ljudi sa novinama i knjigama u rukama. Danas većina ljudi u metrou kucka po mobilnom telefonu ili tabletu, uključite tu i kindl koji je zaista veoma popularan. Čitaoci papira nisu iščezli, ali daleko je to od nekadašnjeg prizora. Navike se menjaju, elektronski čitači su manji, udobniji u većini situacija (sem fotelje kod kuće, verovatno), a pristup knjigama trenutan. I još ih možete poneti sijaset, da ne kažem celu biblioteku.
Važnije je reći da Britanija uspešno obavlja smenu tehnoloških generacija stvarajući novu čitalačku publiku, što se za Srbiju ne može baš reći. Elektronske knjige u Srbiji su retkost, još su ređi elektronski čitači. SMS generacije, ako ih tako možemo nazvati, ne stiču naviku čitanja ničega dužeg od tvita ili fejsbuk posta. Što preti da uskoro budemo nesposobni za čitanje teksta koji mora da se skroluje, dok će novine umesto broja strana povećavati fontove da popune prostor između reklama i fotografija.
Čitanje elektronskih knjiga u svetu ide i u drugom pravcu. Gugl je nastavio svoj projekat skeniranja starih knjiga i do sada je tako „pročitao“ čak dvadeset miliona naslova. Pravi cilj tog projekta je, navodno, sprečavanje dominacije „Amazona“ u svetu elektronske knjige, ali Gugl se zbog toga godinama sudi sa američkom Autorskom agencijom, koja tvrdi da je takvo skeniranje nelegalno.
Srećna okolnost je što je tek svaka treća skenirana knjiga na engleskom jeziku, što daje nade da će Gugl skenirati i knjige na srpskom, pa ćemo imati gde da ih kupimo u elektronskoj formi. Spremite dolare.
