U čemu je tajna vitalnosti desničarskog populizma u bivšoj Jugoslaviji? Odgovor glasi – u bezočnom cinizmu, laganju i gaženju demokratije. Tako već decenijama drže građane kao taoce u nacionalističkim i atavističkim podrumima
„Nema poduhvata koji je teže poduzeti, ni u čiji sretni ishod treba više sumnjati, ni koji je opasnije izvesti od uvođenja novih zakona. Protiv novatora ustaju svi kojim stari zakoni idu u prilog, a slabu podršku mu daju oni kojima bi novi zakoni išli u prilog.“
Ove rečenice pripadaju Nikoli Makijaveliju. Bivša Jugoslavija nije Italija iz 15. i 16. stoljeća, ali sličnosti postoje. Recimo, zakrvljene državice, dominancija stranih sila, svemoćne vojvode, unutrašnje podjele, oligarhijska vlast… Kuda vodi ovaj uvod? Pravo ka novim vladama Srbije, Hrvatske i Makedonije.
Vučevićev kabinet spada u najtvrđu Vučićevu selekciju do sada. Uz par izmjene u prijelaznom roku, ‘ladno bi mogao zaigrati krajem devedesetih pod patronatom Miloševića, Šešelja i Mire Marković.
Na drugoj strani, hrvatski mandatar Andrej Plenković u članici Evropske unije pravi koaliciju sa šovinističkim Domovinskim pokretom i, umjesto na ponovljene izbore, izbacuje Srbe iz vlade.
U Makedoniji se uraganskim stilom vratio VMRO – partija čija je vlast, uz pritisak iz inostranstva, pala na ulici zbog čitavog niza nepočinstava.
Sve ove tri vlade spajaju klijentelizam i partiokratski sistem vlasti dominantnih stranaka: SNS-a u Beogradu, HDZ-a u Zagrebu i, uskoro, VMRO-a u Skopju. I još nešto – najveći su korisnici tekovina svojih protivnika.
U Srbiji je to povratak u međunarodnu zajednicu, evropski put zemlje i, uopće, njeno unormaljivanje pod „prethodnim vlastima“. Što se tiče Hrvatske, detuđmanizacija koju je započela Socijaldemokratska partija omogućila joj je ulazak u Evropsku uniju. Konačno, Makedonija je zahvaljujući „bivšim“ riješila decenijski problem sa Grčkom, ušla u NATO i time dobila trajnu zaštitu svog teritorijalnog integriteta.
Svaka vlast kvari, pa i prethodnike nabrojanih desno-populističkih stranaka. No, birači su ih prije ili kasnije kažnjavali zbog iznevjerenih obećanja i zloupotreba.
Ali, uprkos neusporedivo većoj pljačci naroda, sistemskoj korupciji, izigravanju ili obesmišljavanja institucija, desničari se pokazuju kud i kamo vitalniji, kanda im većinsko biračko tijelo sve stalno praša. U čemu je njihova tajna?
Pod jedan – napamet znaju savjete Makijavelija kako se i po svaku cijenu –
noktima i zubima – drži vlast. Samo to im je primarno, sve ostalo je sekundarno. Cinizam se podrazumijeva, laganje uračunava, gaženje demokracije unapređuje.
I dva – desničari građane konstantno drže kao taoce u atavističkim podrumima nacionalizma i šovinizma. Ta vrsta prodavanja magle pod etiketom zajedništva, osjećaja ugroženosti, vlastite važnosti i posebnosti ne pije vodu samo na Balkanu, ali ovdje ima rekordne prinose.
I kad je ovaj tekst započeo sa Makijavelijem, red je da s njim i završi. Srbiju čekaju lokalni izbori. Svako onaj tko može imati korist od promjena, treba da podrži one s kojim bi mogle započeti. I to mnogo snažnije nego do sada.
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
