Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Naš kolumnista je omaškom umesto u autobus na liniji br. 6 (Podbara-Adice) ušao u vremeplov, i odatle je ekskluzivno doneo intimne zapise jednog mladog čoveka i građanina
Možda zvuči kao kliše, ali bila je to ljubav na prvi pogled. Dobro, zaljubljenost. Bar s moje strane. Ali, ubrzo je bilo jasno da ni ona nije ravnodušna. Upoznali smo se online – a kako drugačije – i niko nije bio srećniji od mene kada se ispostavilo da živimo u istom gradu. Posle nekoliko meseci zabavljanja, odvažili smo se da se sretnemo. Naravno, uz poštovanje Distance. Ipak, nismo baš dugo poštovali Mere, ne kaže se uzalud mladost-ludost: druženje je vrlo brzo preraslo u strasnu ljubavnu vezu, mada bojažljivu, klinačku, onu u kojoj tek upoznaješ svoje i tuđe telo, uglavnom kroz pomalo nespretni i takoreći drugarski peting, znate već kako to ide: misionarska, dogistajl, vaginalno, analno… Sve što početnici u ljubavi i seksu rade kad su jako mladi, neiskusni i suštinski zaplašeni pred pravom intimnošću i pravom strašću, onom za koju su više načuli da postoji nego što znaju kako zapravo izgleda. Mada se junače da znaju, da su probali, da ovo, da ono… Naročito momci. Moja ekipa nije izuzetak. Većina ih, da se ne lažemo, u odnosima s devojkama ili mladićima nije odmakla dalje od bezbednosno preporučljivih virtuelnih dejtova, a oni koji su ipak napravili nešto konkretnije zapravo su se samo tucali, ništa drugo – baš kao i ja, ako ćemo pravo.
Nemojte misliti da nisam uživao u svemu tome – o, i te kako jesam! Ona je divna i divlja, pažljiva i strasna; možda će zvučati otrcano, ali Ja i Ona postajali smo sve više Mi. Štaviše, naša tela i naše duše disali su kao jedno, ako smem da upotrebim ovako sablažnjivu i drastično nehigijensku sliku, zbog koje bih u školi dobio ukor pred isključenje i obavezno opserviranje kod psihologa zbog upotrebe pornografskog i nehigijenskog rečnika. Kako god, jasno sam osećao da smo u dotadašnjem stepenu intimnosti „dosegli plafon“, da želimo i moramo da idemo dalje.
Iako smo oboje vrlo mladi, mislim da nam je oboma jasno šta želimo. Naravno, nije da istovremeno nismo i zaplašeni, nervozni, nesigurni, nije da nismo svesni da je ono čemu težimo veliki ispit zrelosti posle kojeg nema nazad, i koji, ako se obavi na pogrešan način ili sa pogrešnom osobom, može trajno da nas traumatizuje. Ali opet, verujem da je naša ljubav prava i da će pobediti prvo ozbiljno iskušenje, da će položiti takoreći Veliku maturu ljubavi…
Mnogo sam pričao s prijateljima o onome što nam predstoji. Znate kako je to, hormoni divljaju, mladi mužjaci stalno misle o „onome“, tako je valjda oduvek bilo. Mada neki moji frendovi posebno avanturističkog duha, koji vole da njuškaju tamo gde se ne bi smelo, kažu da je nekada, u mračno varvarsko doba pre uspostave poretka Higijene i Zdravlja, sve bilo nekako lakše. Znamo da su ljudi tada hodali okolo sasvim goli, bez maski, da je svako svakome, da izvinete, prostački gledao u nos i usta, pa čak i disao u njih!? Učili smo o tome, ali smo mogli samo da zamišljamo kako li to izgleda. Navodno na deep dark webu postoje fotografije i video snimci lepih žena potpuno golih lica, ili čak… žena kako se, ono, doslovno ljube s muškarcima ili drugim ženama, i to s više njih! Izvinjavam se što psujem, ali mislim da nema pristojne reči za tu tako kužnu, a u mašti tako uzbuđujuću radnju. Ne znam, možda je sve to tačno, možda nije, nisam nikada skupio hrabrosti da proverim, kazne su drastične, a mogao bih i roditelje da dovedem u nepriliku, da me se stide, ili čak da budu primorani da me se javno odreknu kao otpadnika od Higijene i Zdravlja.
Ali, dosta s mračnim mislima… Sve će biti kako treba. Sada nema više odlaganja. Dogodiće se to u subotu, ona će doći kod mene, moji roditelji će biti na selu. Biće to pravi trenutak da se sjedinimo, da krunišemo našu vezu. Leći ćemo na kauč i, kao i toliko puta pre, malo ćemo se tucati, da se zagrejemo, da se opustimo, gledaćemo jedno u drugo zaljubljeno, oči će nam svetlucati u nežnom, zagasitožutom polumraku od vintidž sobne lampe s abažurom, a onda ću ja preuzeti inicijativu, nežno i obazrivo, da smirim naš zajednički strah: skidaću joj masku beskrajno pažljivo i sporo, a gotovo istovremeno, ona će početi da skida moju. Skinućemo ih sasvim, do kraja, u ritualu slatkog erotskog ludila odbacićemo ih na pod, kao što su navodno u starim filmovima iz varvarskog Prethigijenskog doba odbacivali gaćice.
Priznajem, jako mi se uzlupa srce čim počnem da zamišljam tu scenu. A kako i ne bi?! Ima li uzbudljivijeg trenutka u životu? Ali, neću ustuknuti. Sazrelo je, vreme je za to: ostaćemo goli po prvi put, ugledaću njeno lice u nezamislivoj celosti, majko mila, videću njen nos, videću čak… teško mi je ovo i da napišem koliko sam uzbuđen… njena usta! Usta, bože, s kakvim žarom ispisujem tu opscenu, higihulnu reč: usta usta usta ustaustausta! Gledaću drsko i požudno i u isto vreme dečački zaljubljeno u najintimniji deo njenog tela, u taj mračni predmet želja, i ona će to isto činiti meni. Pripazite da ovo ne čitaju deca: disaćemo jedno u drugo, razmenjivaćemo aerosolne čestice bez zadrške. I najzad ćemo se spojiti u divljoj strasti! Neću više oklevati, poljubiću je, pa šta bude!
Naravno, samo u obraz, ipak nam je prvi put. Nismo divljaci da podlegnemo sasvim nekontrolisanoj pohoti.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve