Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Leto je sezona putovanja, fotografisanja i slanja tih fotografija prijateljima širom sveta. Svi znamo da fajlovi poput „gifova“ ili „džipegova“ koji se najčešće koriste za fotografije ne mogu da nam nanesu nikakvu štetu te ih bez straha možemo otvarati. Pa, nije baš tako, ili barem više nije. Mekafi sekjuriti, jedna od najpoznatijih firmi za detektovanje i uništavanje kompjuterskih virusa, objavio je pre neki dan da je dobio novu vrstu virusa Perun (Perrun), koji se uglavljuje baš u pomenute fajlove.
Radi se o svojevrsnom presedanu kad su virusi u pitanju budući da većina njih inficira programske fajlove, a ne one koje korisnik sam pravi. Virusi su možda mogli da ih izbrišu ili pošalju drugim korisnicima, ali ne i da ih zaraze. Pojavom Peruna, menjaće se i saveti za otvaranje prikačenih fajlova koji vam stižu elektronskom poštom, odnosno, neće više samo izvršni fajlovi (exe, vb i slično) predstavljati opasnost, već možda i običan txt fajl.
Perun, ipak, nije toliko savršen niti opasan, barem ne u ovoj fazi i sadašnjem obliku. Da bi inficirao računar, neophodno je da najpre sebi dozvolite takav luksuz da kliknete na izvršni fajl koji ga pokreće, a koji dobijate najčešće i-mejlom (znači, još uvek stari koncept). Jednom instaliran u vaš računar, Perun će inficirati svaku sliku koju otvarate, i ugradiće se u nju i pre nego što se pojavi na ekranu. Bez tog izvršnog programa, virus je još uvek bezopasan, ali Mekafijevi stručnjaci kažu da se vrlo brzo može očekivati njegova naredna verzija kojoj takva „pomoć“ neće biti potrebna, već će se sve zlo smestiti u sličicu koju šaljete ili primate. To znači da više neće biti bezopasnih fajlova, još gore, ne možete verovati prijateljima čak ni kada vam šalju nešto što ste od njih zatražili.
Britanska firma Mesidžlabs objavila je, inače, da se broj virusa u prvih šest meseci ove godine udvostručio u odnosu na isti period lane, i da svaka nova generacija virusa biva sve opasnija. I podlija, budući da nove forme, umesto da brišu podatke s hard-diska ili koče računar, mogu da šalju vaše poverljive fajlove naokolo, čime se da napraviti znatno veća šteta.
Virusi se ne kreiraju laboratorijski, već ih svaki novi „zaljubljenik“ usavršava da budu još destruktivniji, nešto poput opensors projekta. Drugi problem je nedovoljna briga da se zaštiti, pre svega, kućni računar.
Pored virusa, za koje mnogi nisu ni svesni da su ih zapatili u računaru, sve veću opasnost predstavljaju razne ponude, nagradne igre, dilovi i slično, koje korisnici širom sveta dobijaju i-mejlom. Ove poruke šalju se nasumično, a nama je interesantno da je navodno mamac odnedavno postala udovica Vlajka Stojiljkovića koja traži ortaka koji bi joj pomogao da „skloni“ 200.000.000 maraka. Koncept prevare je odavno poznat, stariji je od interneta, samo se menjaju imena onih koji „traže pomoć“. Ono što treba da nas zabrine je u tome što prevejani i iskusni prevaranti tipuju da će se naći dovoljno ljudi u svetu koji veruju da je naš pokojni ministar zaista sklonio negde toliki novac.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve