Ustavni poredak Republike Srbije predstavlja temelj pravnog sistema zemlje, koji uspostavlja i reguliše ključne principe demokratije, prava i obaveza građana, organizaciju vlasti, kao i zaštitu ljudskih prava i sloboda u skladu sa najvišim pravnim aktom države – Ustavom Republike Srbije. Ustavni poredak Republike Srbije obezbeđuje demokratsko funkcionisanje kroz princip podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, uspostavljanje nezavisnih institucija koje nadziru poštovanje zakona i prava građana, te kroz nezavisno tužilaštvo koje štiti javni interes određen zakonom.
Predstavnici vlasti smatraju da se 17. decembra sve odvijalo u skladu sa zakonima i Ustavom. Izbornog dana građani i građanke Republike Srbije su, prema toj oceni, u potpuno demokratskoj atmosferi odlučivali o budućoj političkoj vlasti. Tog dana birački spiskovi bili su uredni, nikakva prebivališta nisu prijavljivana u Beogradu kako bi za Srpsku naprednu stranku na izborima u Beogradu glasali građani i građanke koji tu inače ne prebivaju. Ništa se nije događalo ni u beogradskoj Areni, što ima veze sa biračkim procesom.
Budući da je sve proteklo „glatko“, ni tužilaštvo tog dana nije imalo nikakvog posla jer, tako je procenjeno, javni interes nijednog momenta nije bio ugrožen.
Pogled sa druge strane
Nakon izbornog dana stranke opozicije, s druge strane, odlučuju da ne priznaju izborni rezultat, tvrdeći da su postojale brojne neregularnosti, te da je Srpska napredna stranka zajedno sa predsednikom Republike Srbije (koji se nije kandidovao, niti je sa pozicije predsednika Republike mogao da se kandiduje za bilo koju funkciju) organizovala izborni inžinjering protivan zakonima radi pobede na izborima.
Organizacija civilnog sektora CRTA iznosi istraživanje koje potkrepljuje tvrdnje opozicije, pojedini poslanici i poslanice stupaju u štrajk glađu radi odbrane izborne volje građana, dok građani i građanke izlaze na proteste. Nedelju dana nakon „potpuno regularnih izbora“, 24. decembra, građani i građanke, posebno mladi, zajedno sa liderima i liderkama opozicije okupljaju se ispred Skupštine grada Beograda u znak protesta i osporavanja izbornih rezultat. Tom prilikom razbijaju su prozori i biva oštećen inventar Skupštine Beograda.
Dok se sve to dešavalo, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavljuje „odbranu Srbije i hapšenja“ što je u potpunom neskladu sa njegovim Ustavnim ovlašćenjima. Pripadnici Žandarmerije i MUP-a odlučno razbijaju protest uz upotrebu prekomerne sile, hapse mlade, mahom tek punoletne građane, dok tužilaštvo ubrzo kvalifikuje njihova dela kao „Napad na ustavno uređenje“ u skladu sa članom 308. Krivičnog zakonika.
Zaštitnik građana, po zakonu nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, poput tužilaštva izbornog dana mirno provodi praznike s obzirom da se na svim snimcima televizija sa nacionalnom frekvencijom vidi da ničije pravo prilikom intervencije ispred Skupštine grada Beograda nije povređeno.
Lažne optužbe
Građani i građanke Republike Srbije u skladu sa Ustavom imaju svako pravo da ne prihvate rezultate izbora uzimajući sve činjenice i okolnosti izbornog procesa u obzir. Iz tog razloga sve što su građani i građanke do sada učinili nema elemente apsolutno nijednog krivičnog dela, eventualno se pojedina delovanja mogu svrstati u grupu prekršaja.
Sa druge strane, kvalifikacija počinjenih dela kao „Napad na ustavno uređenje“ nije ništa drugo do odmazda Aleksandra Vučića kojom dodatno urušava već gotovo srušeno ustavno uređenje. A tu je i a propos etiketiranje građana i građankida su „kukavice“, ispred Skupštine grada Beograda bili su prisutni i lideri i liderke opozicije, ali ne, oni nisu uhapšeni, a samim tim im nije određen ni pritvor niti pripisana optužba za bilo kakvo krivično delo. Predsednik je hapšenje i odmazdu iz tople fotelje naredio i usmerio isključivo ka mladima.
Kada je reč o kvalifikaciji dela, nijedno od obeležja bića tog krivičnog dela nije ispunjeno. Za takvu kvalifikaciju potrebno je da su mladi pokušali da promene ustavno uređenje ili pokušali svrgavanje najviših državnih organa. Dakle, potrebna je namera da se na nasilan način svrgne neki od najviših državnih organa koje određuje Ustav: Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada, Ustavni sud ili Vrhovni kasacioni sud. Osim toga, svrgavanje podrazumeva da se organ prinudom trajno onemogući u vršenju funkcije.
Ništa od toga se nije dogodilo, a najvažnije je da se protest nije dogodio ispred najvišeg državnog organa, već ispred Skupštine grada Beograda, dakle zgrade lokalne samouprave.
Pravo građana i građanki da fer i pošteno biraju političku vlast je poslednji preostali stub države. Ako i taj stub bude srušen, mi državu više nemamo, ostaje samo organizovana kriminalna grupa. Nikako i ni po koju cenu ne smemo pristati na izborne rezultate pod ovim uslovima, mlade moramo osloboditi i vratiti se na ulice da branimo Republiku Srbiju i njen ustavni poredak od onoga ko ga uporno i beskrupulozno ruši više od decenije.
Autor je pravnik
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
