Ja, pa ja: Kad ogluviš od aplauza
U narednih 45 dana premijer Srbije neće da priča o izborima. Tako je barem obećao u utorak prilikom otvaranja radova na mostu kod Ostružnice, koji će da grade Austrijanci dok će naši da nose vodu i mešaju beton.
On će, kako je rekao, da radi, radi, radi… a drugi nek pričaju. Bilo ga je malo ponelo pa je o poduhvatima govorio u prvom licu jednine, kao da je sve što je za njegovog mandata izgrađeno baš njegovih ruku delo. Nije ni čudo što neki put ne čuje sebe. Kom su onoliko dugo i bučno aplaudirali na sednici Glavnog odbora SNS-a, mora pomalo da ogluvi, mada mu je, verovatno, sluh bio načet i prošlonedeljnim zvižducima na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu.
Sve do nedeljne blagovesti da će vanrednih parlamentarnih izbora ipak biti glavni razlog Vučićevog premišljanja o toj temi bila je dilema kako će to uticati na srpsku ekonomiju. Sad, odjednom, te dileme nema.
Samo je sticaj okolnosti da je gotovo u istom danu kada je Vučić oglasio vanredne parlamentarne izbore, francuski predsednik Fransoa Oland proglasio vanredno ekonomsko stanje u zemlji i poručio da je vreme za redefinisanje ekonomskog i socijalnog modela Francuske.
Naravno, ovo se tumači i kao Olandov predizborni trik u danima kad raste zebnja od povratka sveta u 2008. godinu (to jedna od tema ovog broja „Vremena“). Mi se ovde držimo tradicionalnog bontona po kome se „u kući obešenog o užetu ne govori“, pa se jadni dometi srpske ekonomije guraju u drugi plan, relativni uspesi preuveličavaju, a čini mi se da je ekonomija „poslednja rupa na svirali“ vladajuće klase, razgoropađene mogućnošću da dok se za njih glasa maksimalno iskoriste decenijski moto svake vlasti – u se, na se, i podase, pa ko zagrabi više.
Do trenutka nastanka ovog teksta o vanrednim izborima su se oglasili i pozvani i nepozvani, ali je ćutanje poslovne zajednice Srbije – ako takvo nešto uopšte postoji – više nego uočljivo. To se pretvorilo u grupu zaplašenih ljudi – što za kapital, što od straha da ne dopadnu kakve robije – i dopustili su da budu gotovo robovi političkih manipulacija.
Ovde je zavladao primitivni obrazac po kome je u „tuđeg tatka pogolema patka“ i sve oči su uprte u neke strance. Patriotizam trenutno ima slabu prođu a najslabiju ima ekonomski patriotizam. Strani investitori rado su viđeni gosti, oni pišu „bele knjige“, oni dele savete šakom i kapom, preuzeli su gotovo celu infrastrukturu Srbije, dobijaju privilegovane ugovore višestruko zaštićene klauzulama o tajnosti, a našim firmama i poslovnim ljudima zapalo je da budu podizvođači radova, kao na pomenutom ostružničkom mostu.
Oland je, primera radi, uvodeći ekonomsko vanredno stanje, predstavio niz ekonomskih mera u godišnjem obraćanju francuskim poslovnim liderima s ciljem podsticanja stagnirajućeg ekonomskog rasta Francuske i smanjenja hronične nezaposlenosti.
Zbiljićeva zbilja: Mi smo uvek sumnjivi
U nas se Vučić i njegovi najradije obraćaju partijskim aktivistima i nekakvoj generalnoj javnosti kojom se lakše manipuliše nego upućenim grupama. Takva praksa formira i javno mnjenje. Kao odličnu ilustraciju takvog stanja ne mogu da odolim da citiram reči Dragoljub Zbiljića, vlasnika „Energotehnike – Južna Bačka“, koji je u maju prošle godine za „Vreme“ izjavio: „Već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo.“
Zbiljićeva firma, pa i on lično, bili su u to doba pod baražnom vatrom zbog sumnji oko nameštenog tendera za isušivanje kopa „Tamnava“, a sad se opet pominje oko nekog posla s „Energoprojektom“ gde se kao naručilac pojavljuje Elektromreža Srbije, kojima direktoruje Nikola Petrović, Vučićev kum.
Zbiljić, međutim, s razlogom upozorava da u oblasti kapitalne gradnje u Srbiji postoji samo nekoliko firmi koje su preživele i da sumnjičavost oko prirode njihovih poslova donosi višestruku štetu. Na kraju, ako ne budu radile, neće imati reference da izađu i na neka druga tržišta.
Uostalom, prosečni Srbin zna imena firmi koje će ići na doboš, ali ga ništa ne upućuje da navede makar jednu uspešnu. Maćehinski odnos vlasti prema domaćem preduzetništvu odrazio se i na medijsku sliku o tome i nama je sasvim prirodno da Kinezi grade pruge, Azerbejdžanci puteve, Austrijanci mostove i tunele, dok naši mogu da „drndaju vunu dragome za gunju“.
Po tom pitanju politika je sasvim naopaka. I dugoročno je neodrživa. Miroslav Mišković je u političkoj nemilosti. Ali to nije razlog da niko iz Ambasade Srbije ne bude na svečanosti u Ljubljani kada je Delta holding, pre nekih dvadesetak dana, otpočela gradnju hotela vrednog 40 miliona evra što je verovatno najveći srpski pojedinačni izvozni posao u neku od zemalja Evropske unije.
Stara bajalica: Ljudi iz mišje rupe
Vanredni izbori će na nekoliko meseci odvratiti pažnju od reformi, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
– Ali s druge strane, izbori pružaju šansu da se prevaziđu postojeće društvene podele i pojača konsenzus za duboke ekonomske reforme – ocenio je Vujović, sasvim očekivano pridružujući se aplauzima Glavnog odbora SNS-a.
Stručnjaci se slažu da će najavljeni izbori usporiti razvoj Srbije. Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta podseća da su u 2016. planirane najteže reforme, ali upozorava i da bi ih izbori mogli odložiti.
– Kad god smo do sada imali izbore, dolazilo je do odlaganja ekonomskih mera. I sada bi za najmanje nekoliko meseci moglo doći do pomeranja otkaza i reforme javnih preduzeća. U vreme izbora uzdržaniji su i investitori, pa bismo
mogli očekivati i usporeniji privredni rast – kaže Vučković za „Blic“.
Daeng Kim, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, kratko je izjavio da „MMF trenutno procenjuju posledice najavljenih prevremenih izbora“.
– Trebaće nam neko vreme da saopštimo naš stav o tome – rekao je Daeng.
Domaćim preduzetnicima ne bi bilo dovoljno ni sve vreme ovog sveta. Oni su saterani u mišju rupu i aktuelni su dokaz stare narodne bajalice, verovatno iz vakta „petovekovnog robovanja“ – laži, kradi i kuni se krivo ne bi li se ostanulo živo!
