Imaš sina tinejdžera koji trenira osam sati dnevno. Kažu da je dobar, ali je i dalje u fazi kada u njega treba ulagati bez očekivanja da će to brzo da se vrati. Ako uopšte ostvari neki uspeh. Ima tvoju podršku, žonglirate oko škole i svega ostalog u životu jer se nadate da će nešto da napravi. U tenisu. Ponosiš se njime pred svima.
Imaš sina tinejdžera koji osam sati dnevno igra Fortnajt na kompjuteru. Mrziš sebe zbog prve kupljene konzole kada je imao šest, sedam godina („svi imaju“, bio je njegov argument). Isključuješ mu internet, oduzimaš računar kada popusti u školi, objašnjavaš mu da traći najvažnije godine svog života na glupost. Preispituješ se da li bi trebalo da odete kod psihologa i utvrdite da li je sajber zavisnik. Strahuješ za njega, žališ se prijateljima, tražiš savet.
Da li se ovaj stereotip menja posle vesti da je pobednik prvog svetskog kupa u Fortnajtu, održanom prošle nedelje u Njujorku, zaradio 3 miliona evra? A ima samo 16 godina. I pobednik u kategoriji dublova je tinejdžer, a kući je odneo polovinu od 2,5 miliona dolara koliko su dobijali šampioni u dublu.
Kakve veze to ima sa tenisom? Zapravo je moguće povući mnogo paralela, a prva je ta da je svetski kup u Fortnajtu održan na istom stadionu na kojem se igra US Open, pred punim tribinama ljudi spremnih da plate između 30 i 150 dolara kako bi gledali najbolje svetske gejmere.
Tenis profesionalno igra oko tri hiljade muškaraca i žena, a procene su da reket u ruci stalno ili povremeno drži između dvadeset i trideset miliona ljudi. Današnji tenis nastao je polovinom 19. veka, a krajem tog veka utvrđena su pravila koja uglavnom važe i danas.
Fortnajt postoji tačno dve godine (21. jula 2017. objavljena je prva verzija). Igra ga 120 miliona igrača u svetu. Zarađuju od video-strimova gde daju savete drugim igračima.
Kada se najbolji svetski teniseri nađu u Njujorku u septembru, boriće se da podele rekordnu sumu nagrada koja prelazi 57 miliona dolara, a pobednici u muškom i ženskom singlu osvojiće po 3,8 miliona. Ukupan fond nagrada na prvom Fortnajt kupu bio je 30 miliona, a pobednik u singlu dobio je 3 miliona. Teniserima je bio potreban čitav vek da stignu do ovih cifara. Pre dvadeset godina, na primer, ukupan fond u Njujorku bio je oko 16 miliona, a pobednici (Marat Safin i Venus Vilijams) dobili su po osamsto hiljada dolara.
Budući da se u Srbiji tenis pomno prati, dobar je primer za razumevanje kojom se brzinom razvija industrija video-igara, a posebno njen ogranak koji se popularno naziva e-sportovima. Ozbiljno se razmatra uključivanje e-sportova u olimpijske igre, s tim da je MOK spreman da prizna samo one koji simuliraju prave sportove (fudbal, košarku, tenis itd.), ignorišući klasične „pucačine“. Eksperimentalno će biti prisutni već u Tokiju naredne godine, a himne bi pobednici mogli da čuju četiri godine kasnije u Parizu.
Ako je poruka ove priče da je život od video-igara perspektivniji od života u profesionalnom tenisu (ili od tenisa), ostaje dilema sa početka: gde biste radije da vaš tinejdžer dnevno provodi osam sati? I zašto?
